Akcize na alkoholna pića | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Akcize na alkoholna pića". Rad ima 14 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.

Криминалистичко-полицијска
академија
Семинарски рад
Акцизе на алкохолна пића
Јавне финансије
професор:Горан Б. Милошевић
студент: Јалић Младен 29/08
Садржај
Појам и карактеристике пореза..........................................................................3
Дериватност пореза
Присилност пореза
Одсуство непосредне противнакнаде
Циљеви опорезивања............................................................................................4
Појам акцизе...........................................................................................................5
Акцизе у пореском систему Р.Сбрије.................................................................6
Предложене измене Закона о акцизама.............................................................8
Обрачун акцизе на алкохол и алкохолна пића............................................. 10
Литература............................................................................................................13
Појам и карактеристике пореза
Порез је кључни инструмент јавних прихода и најиздашнији извор друштвених средстава. Кроз различите врсте пореза, савремена држава прикупља две трећине до три четвртине средстава за финансирање јавних добара. У финансијској литератури је уобичајено да се дефиницијом пореза акценат ставља на његове три основне карактеристике: дериватност, присилност, и одсуство непосредне противнакнаде. Полазећи од ових карактеристика ПОРЕЗ се дефинише ко инструмен јавних прихода којим држава одузима на принудан начин новчана средства од субјеката под својом пореском влашћу, без непосредне противнакнаде, ради покривања сопствених финанскијских потреба и постизања одређених циљева економске и социјалне политике.
Дериватност пореза
Порези су инструмент прерасподеле националног дохотка и имовине. Држава принудним путем одузима од физичких и правних лица над којима има порески суверенитет, прво, део националног дохотка, то јест нове вредности, створене у години у којој се обавља опорезивање и, друго, део имовине, то јест акумулисаног национоалног дохотка из претходних година. Новостворена вредност и акумулисани национални доходак из претходног периода, који су извор пореских прихода државе, нису резултат њене сопствене економске активности, већ економске активности правних и физичких лица над којима она има порески суверенитет. Самим тим, порески приходи државе нису њени изворни, већ дериватни приходи, односно изведени су кроз механизам прерасподеле националног дохотка и имовине.
Присилност пореза
Грађани се опредељују за увођење одређеног пореза посредством својих демократски изабраних представника у парламенту или путем референдума. Међутим, како се се порезима умањује расположиви доходак и имовина физичких и правних лица, грађани у принципу не подржавају увођење пореза. Због тога наплата пореза у свим државама почива на присили. Ако се у редовном поступку наплате пореза не подмири пореска обавеза, пореске власти прибегавају принудној наплати. Према томе, присилност пореза не долази до изражаја при увођењу већ у наплати пореза.
Одсуство непосредне противнакнаде
Држава не даје никакву непосредну противнаканаду ономе ко плати порез. У том смислу, порез се разликује од других фискалних прихода, на приме од такса које представљају цену за за конкретну услугу коју пружа држава. Приходи од пореза пружају корист општег карактера, а да ли ће та општа корист бити и корист неког појединца зависи од његових конкретних јавних потреба. Битно је напоменути да појединца нико не може да спречи да оствари корист од јавних добара које држава финансира приходима од пореза ,односно корист коју од конкретног јавног добра има једно лице не сме да буде на штету користи коју би од тог јавног добра имало друго лице.
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET