Zasnivanje vinograda | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Zasnivanje vinograda". Rad ima 27 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.

УНИВЕРЗИТЕТ У БЕОГРАДУ
ПОЉОПРИВРЕДНИ ФАКУЛТЕТ У ЗЕМУНУ
СЕМИНАРСКИ РАД
ПРЕДМЕТ ВИНОГРАДАРСТВО
Тема: Заснивање винограда
Јун 2005. године
ЕКОЛОГИЈА ВИНОВЕ ЛОЗЕ
Да би винова лоза имала нормалан развој и редовно плодоношење, неопходни су одређени спољни услови.
Од спољних услова највећу улогу у животу винове лозе имају климатски и земљишни фактори. Најважнији елементи климе су: температура, светлост, влага и ветар.
Утицај климатских фактора на винову лозу
Утицај температуре на винову лозу
Температура је неопходни чинилац за успевање и развој винове лозе. У случају недостатка одређене количине температуре не би могле да се одиграју одређене животне потребе као што су: фотосинтеза, дисање, транспирација, растење, цветање, оплођавање, пораст, сазревање грожђа, образовање окаца...
-Неопходни температурни услови за развој винове лозе
Потребна количина температуре зависи од фенофазе у којој се лоза налази. При пупљењу и кретању оптимална температура за развој винове лозе је између +10°С до +20°С. За интензиван развој винове лозе и развој окаца потребна је температура између +25°С и +30°С. Нижа температура од +15 (изазива успорен раст односно цветање и половађавање... Најефикаснија температура за развој и сазревање бобица грожђа је између +28°С и +32°С, а при температури испод +14°С сазревање се успорава.
Карактеристике једног виноградарског рејона се исказују путем следећих показатеља: средње месечне температуре, апсолутне максималне и минималне температуре, сума температурних степени у (току вегетационог периода), годишња сума температурних степени. Сабирањем свих средњих дневних температура у току вегетационог периода изнад +10°С представља сума температурних степени.
-Утицај високе температуре на винову лозу
У току лета високе температуре могу проузроковати разне повреде на чокоту лозе, изазивајући ожеготине на листовима на младим ластарима као и на грожђу. Температура до +38°С је оптимална за развој, изнад ове температуре вегетација почиње да малаксава и уколико температура достиже +50°С и то потраје дуже време, лоза страда јер живе ћелије на овој температури угину. Сматра се да лоза на овај начин може нашкодити лози на сличан начин као и ниске температуре.
-Утицај ниске температуре на винову лозу
Сви органи винове лозе не подносе исте ниске температуре. Поједини органи могу страдати у различитом степену, што првенствено зависи од времена када се мразеви јављају.
Неповољно дејство позних пролећних мразева – После кретања лозе у пролеће, услед расхлађивања ваздуха у приземном слоју могу наступити позни пролећни мразеви. У том периоду температура пада испод 0°С. На температури од -2,5°С лоза измрзава уколико се ова температура задржи макар 1h. Када измрзну родни ластари берба те године биће изгубљена, бар највећи део. Набубрела окца измрзавају на температури -3°С до -4°С, а цвасти на температури 0°С.
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET