Ruralni razvoj u opštini Alibunar | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Ruralni razvoj u opštini Alibunar". Rad ima 22 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.

РУРАЛНИ РАЗВОЈ У ОПШТИНИ АЛИБУНАР
1. ПРИВРЕДНА МАПА РЕГИОНА
У регион се стиже из Београда, Панчевачким мостом, затим из правца Смедерева, опет преко Дунава, из суседне Румуније преко два гранична прелаза код Вршца и Беле Цркве и из Зрењанина чак из три правца. Један је београдским путем преко Опова, други преко Сечња до Добрице и трећи преко Сечња до Пландишта. Укупна дужина путева  на региону је 982 км.
 
2. ГЕОГРАФСКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ
Општина Алибунар заузима југоисточни део Војводине. Налази се у јужном и  југоисточном делу Баната. Географски положај одређен је координатама:
20º45´ - 21º10´ источне географске дужине,
39º50´ - 40º15´ северне географске ширине.
Основна карактеристика је њен периферни положај у односу на територију Војводине. Простор чине значајни природни елементи као што су: Алибунарско-Вршачка раван, Иланџански рит, СЗ Делиблатске Пешчаре и деоница канала ДТД.
Територија општине Алибунар  обухвата површину од 602 км². Неправилног је облика и издужена је од СЗ ка ЈИ. Дужа оса има дужину од 30км, а краћа 20км. Највиша тачка достиже 168м надморске висине. Представља тзв. Горњи терен са нешто израженијом конфигурацијом у виду благих таласа, греда и депресија које се пружају правцем С-Ј, док је најнижа тачка на 76м.н.в., на тзв. Доњем терену који је некада представљао велику водену површину, а данас терен богат флором и фауном.
На територији општине Алибунар формирано је десет насеља од којих је Алибунар средиште општине. Сам географски положај диктирао је и формирање насеља која због тога одступају од класичног Панонског типа. У њима живи становништво хетерогеног етничког састава.
3. ТУРИСТИЧКИ ПОЛОЖАЈ
Међународним путем Е-94, као и пругом међународног карактера  на релацији Београд - Алибунар - Вршац - Темишвар, омогућена је добра комуникација између наше земље и суседне Румуније, што подразумева могућност промета домаћих и страних туриста.
Као део међународног пута, општина Алибунар је повезана са Београдом 56км, Панчевом 35км, и Вршцем 33км. Пут је детаљно реконструисан 2007. године и у одличном је стању.
Овакав  положај и близина аередрома (60км), Дунава (40км) и градских центара даје могућност различите понуде, као што су рекреативни, излетнички и wellness туризам на локалитету Девојачки бунар, као и ловни и риболовни туризам на целокупној територији општине. Оваква понуда  пружа могућност повратка природи и одмору, ван загађених и бучних градских центара.
4.СТАНОВНИШТВО И АДМИНИСТРАТИВНА СТРУКТУРА
Општина Алибунар се састоји од 10 насеља. По подацима из 2002. године у општини је живело 22.954 становника.
Насеља у општини Алибунар
Алибунар
Банатски Карловац
Владимировац
Добрица
Иланџа
Јаношик (слов. Janošík)
Локве
Николинци (румунски: Nicolinţ)
Нови Козјак
Селеуш (румунски: Seleuş)
и викенд насеље
Девојачки Бунар
Алибунар, Банатски Карловац, Владимировац, Добрица, Иланџа и Нови Козјак имају већинско српско становништво, Јаношик има већинско словачко, Локве и Николинци имају румунско, а Селеуш има релативну румунску већину. Етнички састав према попису из 2002. године
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET