Robni tokovi osnovnih poljoprivrednih proizvoda u Africi | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Robni tokovi osnovnih poljoprivrednih proizvoda u Africi". Rad ima 25 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.

 UNIVERZITET U BEOGRADU
POLJOPRIVREDNI FAKULTET - ZEMUN
ROBNI TOKOVI OSNOVNIH POLJOPRIVREDNIH PROIZVODA U AFRICI
- Seminarski rad -
Ekonomika poljoprivrede
Beograd, 2009.
1.UVOD
Afrika se više se nego ijedan drugi kontinent oslanja na
poljoprivredu.Poljoprivredna proizvodnja sudjeluje u ukupnom izvozu i
BDP-u s 34%, a oko 60% afričke radne snage radi u primarnom sektoru.
Od ukupne površine kontinenta 8,1 % otpada na oranice, 20,8 % na
livade i pašnjake, 25,7 % na šume, 43 % je neproduktivno zemljište, a
2,4 % je potencijalno produktivno. 3/5 afričkih poljoprivrednika radi
na malim imanjima kako bi prehranili svoje porodice , tako da gotovo i
nemaju viškove koje bi mogli prodati.
S druge strane, značajan je broj velikih farmi na kojima se uzgajaju
proizvodi poput kafe, pamuka, kakaa i kaučuka. Te se farme rasprostiru
na više desetina kvadratnih kilometara i zapošljavaju veliki broj
radnika.
Drugi problem je taj što je celokupna proizvodnja namenjena izvozu,
tako da, kada nastupe krize zbog civilnih nemira i loše žetve najčešće
uzrokovane sušama, Afrika nema rezervne zalihe hrane i nastupa glad.
Nasuprot tome, razvijene zemlje često svoje viškove proizvodnje
uništavaju jer im se zbog visokih troškova transporta preko okeana i
tržišta koje ima veoma malo novaca koje može potrošiti sama trgovina
ne isplati.
Politika je takva da se i ulaganja u poljoprivredu koncentriraju
gotovo isključivo na proizvodnju žitarica za izvoz jer je to često
jedini izvor deviznog priliva, i takvu je proizvodnju moguće
oporezivati, za razliku od proizvodnje za domaće potrebe. Neke države
čak i proizvode dovoljne količine hrane za vlastite potrebe, ali ga
lokalno stanovništvo zbog visokih cena ne može kupiti, a tako dobijeni
viškovi se takođe izvoze.
2. Agrarni protekcionizam
U Havani na međunarodnoj konferenciji  o trgovini i  zaposlenosti
21.11.1947-24.03.1948. je usvojena "Havanska povelja" o osnivanju
Medjunarodne  trgovinske organizacije. Osnovni princip zasnivanja
medjunarodne trgovinske politike bio je na načelima  nediskriminacije.
U praksi povelja nije stupila na snagu jer nije bio dovoljan  broj
zemalja učesnica.
Paralelno sa vodjenjem konferencije pregovara se o sniženju carina i
liberizaciji trgovine. Rezultati pregovora uvršteni su u poseban
dokument GATT (General Agriment of Tariffs and Trade) , opšti sporazum
o carinama i trgovini stupa na snagu  1948. godine. Rad GATT-a se
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET