Razvoj poljoprivrede u opštini Ruma | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Razvoj poljoprivrede u opštini Ruma". Rad ima 13 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.

ОПШТИНА РУМА
Налази се у јужном делу Војводине, у јужном и централном Срему, између реке Саве и Националног парка Фрушка гора на раскршћу путева Београд-Загреб и Нови Сад-Шабац.
     
На површини од око 582 км2 живи преко 61.000 становника разних националности претежно Срби.
Осим самог места Рума постоји још 16 насељена места: Краљевци, Добринци, Доњи Петровци, Путинци, Жарковацф, Мали Радинци, Павловци, Стејановци Вогањ, Буђановци, Хртковци, Никинци, Платичево, Кленак, Витојевци и Грабовци.
Главни природни ресурси су обрадиво пољопривредно земљиште и геостратешки положај који омогућава велике саобраћајне и туристичке потенцијале. Рума је удаљена 33 км од Новог Сада и 55 км од Београда.
Главни привредни ресурси су фабрика коже, пластике, гуме, грађевинског материјала, конфекције, трикотаже, обуће, метална, графичка, дрвна, прехрамбена индустрија, трговина, занатство и угоститељство.
Највећи број становништва је запослен у индустрији и пољопривреди. Као традиционално пољопривредни регион Рума и данас поседује солидну основу за развој ове делатности, било кроз индивидуални сектор, било кроз одговарајуће индустријске гране (прехрамбена, кожарска, дрвна, индустрија пољопривредне пнеуматике). Рума, такође, има и дугу традицију у трговини, а у том погледу је свакако најпознатији румски вашар који се одржава сваког трећег у месецу. Нажалост, занатство, које је некада такође било заштитни знак Руме, постепено замире и пресељава у историју.
Стање животне средине је дискутабилно због недовољних мерних података.
Нема заштићених природних добара.
Од заштићених културних добара имамо у Руми Римокатоличку цркву Уздизања Часног крста, Српске православне цркве Вазнесења, Св. Николе и Силаска Св. Духа – све четири споменици културе од великог значаја, зграда Музеја и летњиковац "Фишеров салаш" – оба споменици културе од великог значаја, у Стејановцима Српска православна црква Св. Николе, у Вогњу Српска православна црква Св. Николе – обе споменици културе од великог значаја, у Путинцима град Басијана (Бассианае) - археолошко налазиште од изузетног значаја, у Добринцима град-утврђење – археолошко налазиште од великог значаја и Српска православна црква Св. Николе – споменик културе од великог значаја, у Краљевцима Српска православна црква Св. Николе – споменик културе од великог значаја, у Доњим Петровцима Српска православна црква Св. Николе и воденица – оба споменици културе од великог значаја, у Буђановцима Српска православна црква Св. Арханђела Гаврила – споменик културе од великог значаја, у Хртковцима Гомолава – вишеслојно археолошко насеље од изузетног значаја и Римокатоличка црква Св. Климента – споменик културе од великог значаја и у Платичеву Српска православна црква Св. Арханђела Гаврила – споменик културе од великог значаја.
Традиционалне манифестације су у Руми Интернационална ликовна колонија "Борковац", Фестивал музичких друштава Војводине, Такмичење соло пецача "Никола Цвејић", Трема фест – театарска ревија европске мултикултуралне акције,
Општински буџет за 2003. годину износио је око 367 милиона динара. 
Рума се налази у средишту равног и плодног Срема, смештеног између Дунава и Саве, у подножју прелепе Фрушке Горе. Површина Руме је 582 квадратних километара. Посебан географски куриозитет је да кроз њу пролази 45-ти упоредник, а на свега петнаестак километара је западно од 20-тог меридијана. Центар града лежи на 111,00 м надморске висине.
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET