Podizanje zasada maline | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Podizanje zasada maline". Rad ima 22 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.

VISOKA POLJOPRIVREDNO – PREHRAMBENA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA U PROKUPLJU
PODIZANJE ZASADA MALINE
SEMINARSKI RAD
Prokuplje, januar 2014.godine
Sadržaj:
Uvod………………………………………………………….1
Teorijski deo
Ekološki uslovi za gajenje..…………………………….2
Proizvodnja sadnica…………………………………….3
Vađenje, trapljenje, pakovanje i transport sadnica…………………………………………………..5
Podizanje malinjaka…………………………………...6
Sadnja…………………………………………………..8
Sistem gajenja…………………………………………10
Postavljanje naslona…………………………………..12
Agrotehnika…………………………………………...13
Bolesti i štetočine……………………………………...18
Zaključak…………………………………………………..22
1.Uvod
Z
a podizanje savremenih zasada maline, za rentabilnu proizvodnju i visoke prinose važno je dobro poznavanje njenih morfoloških i fizioloških karakteristika. Malina je višegodišnja biljka, koja prosečno živi 12 do 15 godina, ali dostiže starost i do 20 godina. Počinje da rađa u prvoj godini posle sadnje, a punu rodnost dostiže u trećoj godini. Period ekonomski opravdane eksploatacije se kreće od 10 do 12 godina.
Neki rodonačelnici današnjih gajenih sorti maline mogu se sresti na obodima šuma (naročito bukovih) i na proplancima. Malina je voćna vrsta koja se dobro prilagođava različitim ekološkim uslovima.
Ipak, za redovnu i obilnu rodnost maline, dugovečnost zasada, pored sortnih karakteristika presudan uticaj ima izbor odgovarajućih zemljišta, položaja i klimatskih lokaliteta. Plemenite sorte mogu se gajiti na 1000–1200 m, ali su najpovoljniji uslovi od 300 do 800 m nadmorske visine.
1
2.Teorijski deo
2.1 Ekološki uslovi za gajenje
P
ri izboru lokacije za gajenje maline potrebno je obratiti pažnju na položaj, ekspoziciju i inklinaciju terena. Za podizanje zasada su pogodni položaji sa dobrim provetravanjem, odnosno strujanjem vazduha.
Blago nagnuti tereni su pogodniji za gajenje maline u odnosu na ravne. U područjima do 800 m nadmorske visine i sa količinom padavina oko 900 mm, za malinu se preporučuju severne i severozapadne ekspozicije. Severni (osojni) položaji su hladniji, vlažniji i bogatiji humusom od južnih, istočnih i zapadnih, pa se preporučuju za malinu. Na većim nadmorskim visinama od 800 m, prednost treba dati južnim ekspozicijama.
Za gajenje maline nisu pogodne: zatvorene doline i uvale u kojima se zadržava hladan vazduh i javljaju mraze vi; vetroviti tereni; jako strmi tereni koji su podložni eroziji; tereni na kojima se akumulira i duže zadržava voda.Blagi pov etarci su pogodni za malinu jer obnavljaju vazduh oko izdanaka, prosušuju površ inu lišća i plodova i otežavaju razvoj prouzrokovača gl jivičnih bolesti. Malina cveta kasno, tako da joj kasni prolećni mrazevi retko nanose štete. Međutim, na pogrešno izabranim terenima i mrazevi mogu oštetiti zasade malina. Za ovu voćnu vrstu n ajbolja su područja sa umereno- kontinentalnom klimom. Od znač aja je zadovoljavajuća vlažnost zemlji šta i vazduha tokom vegetacije. U momentu porasta i zrenja plodova nedostatak vlage u zemljištu može znatno umanji ti i prinos i kvalitet plodova. To uzrokuje i slabiji rast izdana ka koji će se ostaviti za rod u sledećoj godini. U predelima sa češćom poja vom suša, malina se može gajiti uz obavezno navodnjavanje. Za normalan razvoj i plodonošenje, malina traži dovoljno vode u zem ljištu tokom čitave vegetacije. Međutim, malini ne odgovaraju n i slabo propusna zemljišta gde se zadržava voda. Na ovakvom zemljištu izdanci i koren su podložniji na padu bolesti pa brzo propadaju. Malina je voćna vrsta koja traži i dosta sv etlosti.
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET