Oplemenjivanje kruške | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Oplemenjivanje kruške". Rad ima 17 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.

Visoka polojoprivredno-prehrambena skola steukovnih studija u Prokuplju
Seminarski rad
Dr Vladan Pesic Nesic Nikola ZB 18/07
Prokuplje, dfecembar 2009. godine
Oplemenjivanje kruske
1. UVOD
OPŠTE NAPOMENE
Medju brojnim umereno-kontinentalnim voćnim vrstama, kruška zauzima jedno od centralnih mesta u ljudskoj ishrani. Ona je od starina gajena u baštama ljubitelja voća na svim kontinentima. S razvojem voćakarstva, njen značaj je rastao, tako da sada u svetskoj proizvodnji dolazi na drugo mesto, odmah posle jabuke, dok u medjunarodnoj trgovini zauzima četvrto mesto, posle agruma, banane i jabuke.
Kruška spada u red najrentabilnijih voćnih vrsta jer njeni plodovi, posle jabuke i jezgrastog voća (orah, lešnik i badem) imaju veoma dugu sezonu potrošnje. Potrošnja kruške počinje u drugoj polovini juna, a završava se krajem aprila. Pored stone potrošnje, plod kruške se koristi i u konzervnoj industriji. Njeni plodovi koriste se u industojskoj preradi za spravljanje brojnijh vrsta preradjevina, a posebno za preradu u kompot, džem, marmeladu, sok, pa čak i za spravljenje rakije kruškovače.
Medjutim, proizvodnja kruške kod nas naročito kvalitetnih sorti, relativno je mala, tako da ni izdaleka ne može da zadovolji naše potrebe, u prvom redu kao stono voće, a da ne govorimo o mogućnosti izvoza , za šta postoje realni uslovi.
Jugoslavija proizvodi oko 80.000 t plodova krušaka, što po jednom stanovniku iznosi oko 8,0 kg. To je malo, naročito jer to nisu sve kruške visokog kvaliteta. Mi imamo dosta domaćih sorti, čiji su plodovi slabijeg kvalliteta.
Medju voćkama u Evropi, kruška se nalzi na četvrtom mestu. Najveću proizvodnju krušaka u svetu ima Evropa (oko 4.000.000 t), a za njom dolazi Azija (oko 3.500.000 t).
Kina je najveći poizvodjač krušaka (oko 2.000.000 t) u svetu. Za njom dolazie SAD, Italija, Španija i Francuska.
Povećanje proizvodnje krušaka može se u prvom redu postići stvaranjem i uvodjenjem u proizvodju visokokvalitetnih i produktivnih sorti.
Oplemenjivanjem krušaka stvorene su mnoge privredno značajne sorte. Medjutim, stvoren je relativno mali broj sorti odličnog kvaliteta. Nijedna novostvorena sorta kruške po kvalitetu ploda nije prevazišla vilijamovu koja je otkrivena pre više od 200 godina. Neophodno je mnogo više organizovanog, planskog rada selekcionara celog sveta radi stvaranja boljih sorti kruške, naročito onih koje sazrevaju u zimskom periodu.
Prednost u proizvodnji kruške treba dati novim sortama čiji plodovi kasnije sazrevaju, duže se i bolje održavaju na grani, bolje podnose transport i bolje se čuvaju u voćnim skladištima i hladnjačama.
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET