Lubenica | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Lubenica". Rad ima 18 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.

LUBENICA (Citrulus vulgaris)
Lubenica je zeljasta jednogodišnja biljka sa povijušavom, razgranatom
stabljikom koju nazivamo vreža. Stablo je šupljo, člankovito, cik – cak izgleda, obraslo sitnim bodljama ili maljama. Na kolencima raste list, vitica, grana, ženski ili muški cvet, a ponekad i adventivni koren. Prvih desetak kolenaca je sterilno, a onda se javljaju cvetovi, obično najpre muški. Odnos muških i ženskih cvetova najcešće je 4-5 : 1, u korist muških, ali, sa skraćenjem dužine dana, u jesen, ovaj odnos se menja i može da bude čak I 1:1. Cvetovi, po svojoj građi, mogu da budu muški, ženski i hermafroditni, tj. da sadrže i tučak i prašnike. Ovo je sortna karakteristika.Lubenica potiče iz Afrike, gde se i danas, u oblasti savana i pustinja sreću divlje forme, kao što je Citrulus cologynthys sa sitnim i veoma gorkim plodovima. S obzirom na poreklo, kao tropska vrsta ima veoma velike zahteve prema toploti i svetlosti. Optimalne temperature za njen razvoj i plodonošenje su 26 - 28 0 C. Prestaje da raste na minimalnoj temperaturi od 12 0 C I maksimalnoj od 40 0 C. Oplodnja se najbolje obavlja na temperaturi oko 22 0 C. Zahteva maksimalnu osunčanost, tako da se gaji samo kao čist usev na
parcelama koje su preko celog dana izložene suncu
Sl 1 Muški i ženski cvet lubenice. Sl. 2 Žuta sorta lubenice.
Divlja forma lubenice (Citrulus cologynthys)
Iz južne Afrike, vrlo brzo preneta u dolinu Nila, što se može zaključiti sa slika na zidovima starih grobnica gde je prikazano ovo voće, odnosno povrće. Poznavali su je i u Siriji, Arabiji i Indiji, a po svemu sudeći starim Grcima I Rimljanima nije bila poznata. Arapi su je preneli u Španiju, a zatim u Južnu Francusku. U 10. veku se iz Turkestana proširila u Kinu, dok je preko Španije stigla prvo na američka ostrva, a nešto kasnije i na kopno
Divlja forma lubenice (Citrulus cologynthys).
DA LI SU LUBENICA I BOSTAN JEDNO TE ISTO
U nekim krajevima naše zemlje to su sinonimi - kad se kaže bostan - misli se
na lubenicu i obrnuto. U drugim, pak, pod pojmom 'bostan' podrazumevaju se lubenica i dinja zajedno. Na crnogorskom primorju za lubenicu se koristi naziv 'dinja', dok se dinja naziva i 'pipun' (slično kao i u Bugarskoj lubenica = dinja, dinja = pepeš). Razlike potiču otuda što su se ove vrste kod nas proširile sa različitih govornih područja. Slično je i na engleskom jeziku. Termin 'melnos' podraazumeva lubenicu I dinju (kao kod nas bostan), dok je sama lubenica watermelon ili egusi, a dinja melon, muskmelon, sweet melon, ili cantaloupe (u Americi).
IZBOR ZEMLJIŠTA
Lubenice najbolje uspevaju na razoranim ledinama i krčevinama, gde do tada nisu gajene. Podnose kiselu reakciju zemljišta, sve do pH 5, ali najbolje uspevaju na pH 6 do 6,5. Dobra zemljišta za lubenice su cernozem, livadske crnice i recni aluvijumi, dakle dobro obezbeđena humusom, strukturna, ocedna, plodna i duboka.Rečni aluvijumi, uz to u blizini velikih reka, najpogodniji su za gajenje lubenica, s obzirom na to da koren može duboko da prodre i crpe vlagu koja napaja emljište iz rečnog korita po sistemu sunđera. U Srbiji lubenica uspeva sve do nadmorske visine od ko 600 metara, s tim što na tim visinama mogu da se gaje samo rane orte. Kasne sorte, koje su obično kvalitetnije, mogu da uspevaju I na ovim isinama, ali iz rasada, bilo kalemljenog na vrg ili običnog. Glinovita i suviše eskovita zemljišta mogu da se koriste za proizvodnju lubenica, ali se onda oraju dobro nađubriti organskim đubrivima stajnjakom ili kompostom).
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET