Grozd, bobica i semenka vinove loze | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Grozd, bobica i semenka vinove loze". Rad ima 14 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.


УНИВЕРЗИТЕТ У ПРИШТИНИ
ПОЉОПРИВРЕДНИ ФАКУЛТЕТ – ЛЕШАК
Предмет: Биологија и екологија винове лозе
С Е М И Н А Р С К И Р А Д
Тема: Грозд, бобица и семенка винове лозе
Професор: Студент:
Лешак, 2012
С А Д Р Ж А Ј :
Увод.....................................................................................................................2
Морфолошке карактеристике винове лозе.................................................3
2.1 Грозд...........................................................................................................4
2.2 Бобица………………………............................................…………........7
2.3 Семенка.....................................................................................................11
3 . Закључак……………………………………...............................…….............13
4 . Литература……………………………………...............................……..........14
1. Увод
Винова лоза припада ботаничком реду Rhamnales , фамилији Vitaceae, која има једанаест родова и око 700 врста. Од свих родова најпознатији је род Vitis коме припадају све врсте културне лозе . Представници ове фамилије појавили су се у прошлости пре више од 100 милиона година.
Фамилија Vitaceae има две подфамилије:
Leeoideae (Clarke) и
Vitoideae (Planchom).
Подфамилија Leeoideae има род Leea који обухвата 65 врста и служе као украсне биљке. Подфамилија Vitoideae има 14 родова и 968 врста.
Род Vitis је најзначајнији, обухвата 70 врста, од којих су 20 добро проучене. Овом роду припадају све врсте које се гаје за производњу грожђа (Vitis vinifera) , распрострањене су у умереном појасу, изузетак чине неке које срећемо у суптропском појасу.
Ако се узме у обзир велики број легенди које се одржавају у народима, прво гајење винове лозе почело је јужно од Кавказа, између Каспијског, Црног и Средоземног мора, у Млој Азији, Ираку, Месопотамији, Египту око 9000 г. п. н. ере. На Балканском полуострву, гајење винове лозе први су почели Трачани и Грци, одакле се ширило сливом реке Марице. Доношењем винове лозе у Француску почело је њено нагло ширење. Данас је у Србији под виноградима, према статистичким подацима остало тек нешто више од 70.000 хектара, мада добри познаваоци тврде да су активне површине под виновом лозом око 30.000 хектара са којих се годишње у просеку оствари производња од око 250-300 хиљада тона грожђа (табела 1).
Табела 1. Површине под виновом лозом и производња грожђа у Србији у периоду од 1980.-2009. године
Година
Површина (ha)
Количина (t)
1980.
101.508
604.000
1990.
86.988
349.000
2000.
70.634
327.000
2005.
69.000
240.643
2006.
69.000
359.454
2007.
69.000
353.343
2008.
69.000
372.967
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET