Društvena struktura stanovništva na području opštine Barajevo | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Društvena struktura stanovništva na području opštine Barajevo". Rad ima 60 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.

Увод
Становништво једне географске територије представља скуп људи који живе на њој. Предмет је изучавања више наука: демографије, социологије и друштвене географије. Статистиком становнишва се мере промене њеног броја у простору и времену.
У овом раду говорићемо о структури становништва у општини Барајево.
Друштвена структура је скуп различитих делова од којих је једно друштво састављено. Она чини збир особина састава друштва, друштвених скупина и друштвених појава.
Друштвене појаве чине динамички део друштва.
Друштвене скупине су постојане целине, одређено мноштво појединаца повезаних и интегрисаних у једну целину. У њима појединац задовољава бројне потребе, које не би могао задовољити ван скупине.
Општина Барајево припада граду Београду.
Београд је главни и највећи град у Србији, такође и економски центар Србије и средиште српске културе, образовања и науке.
Град лежи на ушћу Саве у Дунав у централном делу Србије, где се Панонска низија спаја са Балканским полуострвом.
Београд заузима преко 3,6% територије Републике Србије, а у њему живи 21% укупног броја грађана дела Србије по попису из 2002. године. Број становника у Београду према том попису становништва је износио 1.576.124.
Највећи је град на територији бивше Југославије и по броју становника четврти у југоисточној Европи после Истанбула, Атине и Букурешта.
Подручје града Београда заузима површину од 322.268 ха (уже градско подручје 35.996 ха) и административно је подељено на 17 општина:
- 10 градских (Чукарица, Вождовац, Врачар, Нови Београд, Палилула, Раковица, Савски венац, Стари град, Земун, Звездара) и
- 7 приградских (Барајево, Гроцка, Лазаревац, Обреновац, Младеновац, Сопот, Сурчин). Свака од ових општина има своје локалне органе власти.
ТАБЕЛА 1: БРОЈ СТАНОВНИКА, НАСЕЉА И ПОВРШИНА У КМ2 ПО ОПШТИНАМА У БЕОГРАДУ
Назив општине Број становника Површина у км2 Број насеља Градска насеља Остала насеља Укупно 1576124 3224 166 27 139 Барајево 24641 213 13 0 13 Вождовац 151768 149 5 3 2 Врачар 58386 3 1 1 0 Гроцка 75466 289 15 1 14 Звездара 132621 32 1 1 0 Земун 191645 150 2 1 1 Лазаревац 58511 384 34 3 31 Младеновац 52490 339 22 1 21 Нови Београд 217773 41 1 1 0 Обреновац 70975 410 29 1 28 Палилула 155902 447 8 3 5 Раковица 99000 30 1 1 0 Савски венац 42505 1 1 1 0 Сопот 20390 271 17 1 16 Стари град 55543 7 1 1 0 Чукарица 168508 156 8 5 3 Извор табела 1: Републички завод за статистику Србије
По броју становника Барајево (24.641) се налази на дну лествице у односу на остале Београдске општине. Сопот (20.390) је једина општина која има мањи број становника од Барајева, уједно ова општина је по овом критеријуму и најмања. Највећи број становника има Нови Београд (217.773), следе га Земун (191.645) и Чукарица (168.508).
Највећа београдска општина је Палилула (44.661 ха), а најмања Врачар (292 ха).
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET