Ustav iz 1974 | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Ustav iz 1974. godine i njegova dezintegraciona svojstva". Rad ima 10 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.

ВИСОКА ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА ЗА КРИМИНАЛИСТИКУ И БЕЗБЕДНОСТ
НИШ
СЕМИНАРСКИ РАД
Предмет: ПОЛИТИЧКИ СИСТЕМ
УСТАВ ИЗ 1974. И ЊЕГОВА ДЕЗИНТЕГРАЦИОНА СВОЈСТВА
Ментор: Студент:
Проф. мр Зоран Пешић 38/09
НИШ, децембар, 2009 САДРЖАЈ
УВОД
Период уставности после краха прве југословенске државе се кретао од стварања нове државне власти, преко привременог уставног уређења, из ког се прешло у период државног социјализма до периода самоуправљања. Самоуправљање у Југославији је започето Уставним актом из 1953 године и он је представљао само основу већини Устава, и њихових амандмана, који су касније донети. Први устав који је донешен после овог Уставног акта је Устав из 1963 године. Овим Уставом Југославији је промењено име у “Социјалистичка Федеративна Република Југославија”. Њиме се земља одређује као демократска, заснована на власти радног народа и самоуправљању. На овај Устав су у каснијем периоду у три наврата доношени амандмани. Први 1967, други 1968 и трећи 1971 године. Управо су уставним амандманима из 1971 године уведене нове области самоуправљања и оне су чиниле основу Устава из 1974 године. Савезна скупштина СФРЈ у свом образложењу доношења Устава наводи како су, народи и народности Југославије уједињени срушили стари класни поредак, који је био заснован на експлоатацији, политичком угњетавању и националној неравноправности. Самим тим је започето стварање новог друштва заснованог на самоуправљању и националној равноправности, материјалан развитак земље итд, чиме су остварене битне промене у друштвеним и политичким односима које захтевају доношење новог Устава. Његов превасходни циљ, по образложењу Савезне скупштине, био је да учврсти право и одговорност социјалистичких република и покрајина зарад своје али и југословенске заједнице као целине, да се обезбеди даљи развитак социјалистичких демократских односа на путу изградње комунистичког друштва, учврсти уставни систем на јединственим социјалистичким самоуправним основама итд.
Управо, самоуправљање, партикулизам и сепаратизам, делегатски систем као новина овог Устава, итд, подстакли су, касније се показало, потпуно отцепљење и осамостаљење република као самосталне државе, односно распад друге југословенске државе.
УСТАВ СФРЈ ИЗ 1974 ГОДИНЕ И ЊЕГОВА СВОЈСТВА
Општа својства, федерација-конфедерација, самоуправљање, политички систем, делегатски систем, дезинтеграциона својства
Устав је проглашен на седници Већа народа Савезне скупштине фебруара 1974 године. Решења усвојена амандманима 1967, 1968 и 1971 унета су у нови Устав, као и усклађене одредбе Устава из 1963 године. Први пут је у највишем правном акту државе наведено да СФРЈ има химну, али није дат њен назив. Рађен је као повеља друштвеног самоуправљања и имао је за циљ да установи целовит и заокружен самоуправни уставни систем. Понео је епитет најдужег устава, ниског правног квалитета, неразумљив чак и правницима класичног образовања. Уведен је концензус репиблика и покрајина приликом одлучивања, укључујући и промену Устава. Легализовано је право на самоопредељење и отцепљење, али је остало нејасно да ли су носиоци тога права народи или републике. Друштвена својина проглашена је основним обележјем економског система. Уведен је делегатски систем као основа из које израстају скупштине свих друштвено-политичких и интересних заједница као и органи друштвеног управљања.
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET