Ustav iz 1974 i njegova dezintegraciona svojstva | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Ustav iz 1974 i njegova dezintegraciona svojstva". Rad ima 18 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.

Visoka škola strukovnih studija za kriminalistiku i bezbednost - Niš
Seminarski rad
Tema: Ustav iz 1974 godine i njegova dezintegraciona svojstva
2010 - Niš
Sadržaj:
Str.
1.Uvod 3
2. Početak ekonomske krize, strateški promašaji i razbijanje jugoslovenskog tržišta 3
2.1.. Nedostatci privrednog sistema i neuspeh privredne reforme 4
2.2. Odgovornost ustava za izbijanje opšte društvene i politiške krize 4
2.3. Država kao državni savez i paraliza njegovog društvenog uređenja 4
2.4. Blokada razvoja samoupravnog sistema i dezintegracija radničke klase 5
2.5. Uticaj kominterne na KPJ između dva rata 6
2.6. Ostvarivanje nacionalnih programa Hrvatske i Slovenije 6
2.7.Jačanje nacionalizma i separatizma 6
2.8. Nedostatci političkog sistema usled Staljinističkog nasleđa 7
2.9. Uticaj saveznog veća SFRJ na pasivnost naroda 7
3. Suštinski nedostatci ustava iz 1974 godine 7
3.1. Moralna kriza jugoslovenskog društva 8
3.2. Pitanje položaja naše zemlje u odnosu na evropsku civilizaciju 9
3.3. Razlozi za propast privredne reforme 10
3.4. Potrebe za promenu ustava 10
3.5. Obespravljenost srpskog naroda na ekonomskom i političkom planu 11
3.6. Razvoj Slovenije i Hrvatske u odnosu na druge republike 12
3.7. Ustavna podela srbije 14
3.8. Odnos srbije sa pokrajinama 15
3.9. Nagli porast nacionalizma i dezintegracioni procesi 15
Zaključak 17
Literatura 18
1.UVOD
Raspad Socijalističke Federativne Rebublike Jugoslavije, skraćeno raspad Jugoslavije, zajednički je naziv za niz vojnih i političkih događaja koji su kao rezultat imali prestanak postojanja Socijalističke Federativne Rebublike Jugoslavije, odnosno stvaranje nezavisnih država na dotadašnjoj teritoriji.
Za mnoga važna pitanja iz bliže i dalje političke istorije Srbije ili bivše Jugoslavije vezuje se ustav SFRJ iz 1974.godine, bezbroj puta spominjan i napadan u javnosti . On se kao najviši pravni akt sa veoma niskim pravnim kvalitetom i jedan od najduzih ustava, proglašava glavnim razlogom za raspad Jugoslavije i krivcem za “nerešeno srpsko nacionalno pitanje”.
2. Početak ekonomske krize, strateški promašaji i razbijanje jugoslovenskog tržišta
Začetke krize treba tražiti u šezdesetim godinama, kada privredni razvoj počinje da malaksava da bi 1980. godine bio konačno zaustavljen. Tadašnja privredna reforma imala je i dobrih zamisli, kao što su: debirokratizacija privrede, davanje većeg prostora tržićtu, uklanjanje dispariteta cena, integracija jugoslovenske privrede u svetsku. Na žalost, samo je disparitet cena unekoliko smanjen, ali ne i potpuno otklonjen, dok ostale zamisli nisu bile ni delimično ostvarene. Tome nasuprot, nesrećne improvizacije u strategiji razvoja i neuspela rešenja u privrednom sistemu ne samo što su ostala, već su doživela još neuspelija uobličavanja sedamdesetih godina. Privredni razvoj se našao na stranputici već u šezdesetim godinama, kada je 1964.g. opozvan petogodišnji plan 1961-1965. godine, koji je, u nastojanju da otkloni uska grla, porast proizvodnje sirovina i energije postavio kao najvažniji zadatak. Da nevolja bude naročito velika, postarala se strategija razvoja sa svoja dva krupna promašaja. Prvo, ona nije uvažavala osnovni zahtev optimalnog razvoja privrede da proizvodne činioce koristi srazmerno njihovoj raspoloživosti. Drugi strategijski promašaj bio je u očekivanju da će porast realnog ličnog dohotka bez preduzimanja drugih mera biti snažan pokretač rasta produktivnosti rada i proizvodnje po uzoru na razvijene zemlje. Međutim, primena ove koncepcije u jugoslovenskim uslovima brzo se pokazala kao pogreška sa mnogim ekonomskim posledicama. Promašaja je bilo naročito mnogo u izboru osnovnih rešenja u privrednom sistemu. Pre svega, planiranje je temeljno razoreno. Za drugu polovinu šezdesetih godina petogodišnji plan uopšte nije donet, a kasniji petogodišnji planovi, bez neophodne podrške sredstava i mera, ostali su deklaracije koje nikog nisu obavezivale. Ukidanjem planiranja ugašene su koordinirajuće funkcije federacije, a sputavanjem snaga tržišta gušena je inicijativa privrede. Drugačije rečeno, niti je privreda usmeravana, niti je prepuštena zakonima samoregulisanja. Pokušaj da dogovaranje i sporazumevanje zamene plan i tržište pokazao se potpuno neuspešnim. Sistem u kome svi sa svima treba da se sporazumevaju o svemu nije imao nikakvog izgleda da dobro funkcioniše. Decentralizacija, prvobitno zamišljena kao osloboђenje privrede od birokratskihsnaga, izrodila se u dezintegraciju po teritoriji i po privrednim granama. Stvoreno je osam privrednih područja sa nacionalnim ekonomijama kao ideološkom podlogom. Jedinstveno jugoslovensko tržište bilo je time razbijeno. Republike i pokrajine su sve više zaokruživale i zatvarale svoje privrede. Na ovu „republikanizaciju“ privrede nadovezala se atomizacija postojećih preduzeća u vidu osnovnih organizacija udruženog rada. To je bio jedan od najmanje očekivanih koraka. Usitnjena preduzeća vapila su za integracijom, ne bi li iskoristila prednosti ekonomije velikog obima, a doživela su, sa osamostaljivanjem, osnovnih organizacija udruženog rada, dalje usitnjavanje. Tako su dva vida dezintegracije odvukla privredu na antiistorijske puteve razvoja. Jednoj privredi se ništa gore ne može dogoditi.
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET