Spoljnopolitički odnosi republike Srbije i republike Turske | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Spoljnopolitički odnosi republike Srbije i republike Turske". Rad ima 7 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.

Akademija za diplomatiju i bezbednost
Seminarski rad
Predmet: Spoljna politika Srbije
Tema:
SPOLJNOPOLITIČKI ODNOSI REPUBLIKE SRBIJE I REPUBLIKEE TURSKE
Beograd, decembar 2010.
Sadržaj:
1. Uvod
Spoljno politički odnosi Republike Srbije i Republike Turske danas su izuzetno prijateljskog karaktera. To je u mnogome posledica viševekovnog suživota naših naroda. Republika Srbija nema nerešenih pitanja sa Republikom Turskom niti nekih većih sukoba izuzev činjenice da je Republika Turska priznala nezavisnost Kosova i Metohije. Uprkos ovom neslaganju Republika Srbija i Republika Turska imaju izuzetnu saradnju u sferi ekonomije, trgovine kao i kulture. Turska koja ima populaciju od aproksimativnih 60 miliona stanovnika i činjenicom da poseduje sklad Evropsko-Azijskih vrednosti, sa svojom dijasprom najvećom u Evropi, predstavlja izuzetnog poslovnog partnera Republici Srbiji. Na prostorima Sandžaka odnos stanovništva prema Turskoj je sveprisutan i oni sa velikom pažnjom prate dešavanja u istoj.
Prilikom posete predsednika i premijera Turske i od strane naših najvažnih zvaničnika dobijena je saglastnost za izgradnju kopleksa za nekih 20.000 žitelja u Sandžaku kao i izgradnju velikog Islamskog Kulturnog Centra na autoputu kod Niša.
Kada je Mustafa Kemal Ataturk (otac svih turaka) 1923 uveo sekularizaciju i modernizaciju Turskog društva, uveo latinicu umesto Arapskih slova, poboljšao je i tretman žena. Tada se i Tursko društvo okrenulo Evroperzaciji te stoga i njihova želja da budu deo Unije Evropskih naroda ima dukoke korene. Nekada u doba Otomanske imperije je Turska svoje snove i aspiracije nametala silom, a danas snagom argumenata kao i ekonsomskim jačanjem sopstvene industrije, turizma kao primarne grane izvora prihoda.
Položaj srpske manjine u Turskoj je dosta komplikovan, usled asimilacije stanovništva. U Istanbulu je svojevremeno postojala i gimnazija u kojoj se odvijala nastava na sprskom jeziku.
2. Istorijat odnosa od srednjeg do kraja 19. veka
Rušenjem Vizantije dolazi do promene na karti Balkana i okupacije teritorija od strane Turske pod, a samim tim i Srbije. Beogradski pašaluk osnovan je 1459. godine kada je padom Smedereva i poslednji deo Srpske despotovine prestao da postoji. Sedište se 1521. godine premešta u Beograd.
Beogradski pašaluk je bio perferija tadašnjeg velikog Otomanskog carstva sa sedištem u Carigradu odakle su dolazile naredbe i zapovesti, verati, fermani, i hatišerifi koji su važili za celo carstvo, stoga su i Srbi bili sultanovi podanici. Većina stanovnika Srbije je u tom periodu živela u zadruzi, na čelu sa starešinom koji nije morao biti najstariji član. Na sto sela je bila po jedna škola tako da je bilo vrlo malo obrazovanih, a narod se učio pisanjem kod kaluđera i sveštenika. Prema turskoj administativnoj podeli ceo beogradski pašaluk je bio podeljen na nahije i krajem XVIII veka bilo je 12 nahija: Beogradska, Smederevska, Kragujevačka, Rudnička, Jagodinska, Šabačka, Sokolska, Valjevska, Užička, Pozeska, Požarevačka i Ćuprijska. Nahije su se delile na knežine, a knežine na sela. U knežinama je bila sprska seoska vlast, a u gradovima su bili organi turske vlasti. Na čelu pašaluka je bio paša ili vezir kojeg je postavljala centralna vlast Porte, a pored glavnice i desetka plaćao se i carev harač, tj porez.
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET