Savet Evropske unije | seminarski diplomski
Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Savet Evropske unije". Rad ima 18 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.
Univerzitet Singidunum u Beogradu
SAVET EVROPSKE UNIJE
Beograd, maj 2009.
SADRŽAJ
Uvod.....................................................................................................................3
Predsedavanje.......................................................................................................4
Nadležnosti...........................................................................................................5
Način odlučivanja.................................................................................................7
Sprovođenje regulative........................................................................................15
Zaključak.............................................................................................................17
Bibiliografija.......................................................................................................18
UVOD
Sastoji se od po jednog predstavnika vlada zemalja članica EU, u zavisnosti od resora koji je predmet rasprave i odlučivanja (poljoprivreda, saobraćaj....). Taj ministar odgovara nacionalnom parlamentu, kao i narodu u svojoj zemlji, čime se obezbeđuje demokratski legitimet odluka Saveta. Nekada je bilo više od dvadeset sastava Saveta ministara po oblastima, a posle Samita u Sevilji 2002. ima ih devet uz GAC (General Affairs & Extrenal Relations Council). Tri najvažnija su upravo GAC, zatim Savet za ekonomiju i finansije i Savet za poljoprivredu i ribolov.
Više telo od Saveta ministara je samo Evropski savet, koji je u izvesnom smislu poseban slučaj Saveta ministara, ali on nije u stalnom zasedanju i uglavnom diskutuje o političkim pitanjima, pa nije pogrešno smatrati Savet ministara glavnim izvršnim i zakonodavnim telom EU.
PREDSEDAVANJE
Predsedništvo Saveta ministara menja se svakih 6 meseci, na polovini i na kraju godine, tako da tokom jedne godine dve države predsedavaju Savetom ministara, prva od januara do juna, a druga od jula do decembra.. Tabelu predsedavanja do 2020. godine možete videti u tabeli dole. Pogodnosti predsedavanja su usmeravanje agende, a nepogodnost može da predstavlja obaveza traženja kompromisnih rešenja između zemalja članica, kao i gubitak ugleda ukoliko se posao loše obavi.
Savet ministara ima svoj Generalni sekretarijat, koji priprema i omogućava glatko funkcionisanje Saveta na svim nivoima. 2004. godine Havijer Solana je ponovo izabran za generalnog sekretara Saveta. On je takođe i visoki predstavnik za bezbednost i spoljašnje poslove i ovom ulogom koordinira potezima Evropske unije na svetskom nivou. Po novom Lisabonskom ugovoru, Visoki predstavnik zamenjen je pozicijom Ministra za spoljne poslove Evropske Unije.
NADLEŽNOSTI
Osnovni zadaci Savet su da obezbeđuje usklađivanje opštih ekonomskih politika država članica, donosi odluke i prenosi svojim odlukama na Komisiju ovlašćenja za sprovođenje propisa koje donosi Savet. Sastav Saveta ministara nije uvek isti, iako se radi o jednom telu, već zemlje članice šalju predstavnika Vlade koji je zadužen za određen resor.
Organi EU koriste različite metode pri postupku odlučivanja. Pored saradnje i saodlučivanja, jedan od oblika pripremanja odluka jeste i dogovaranje, koje je predvideo Rimski ugovor. Komisija iznosi predloge, ECOSOC i Evropski parlament daju svoja mišljenja o predlozima, a Savet odlučuje, jednoglasno ili većinom glasova, u zavisnosti kakav je način odlučivanaj predviđen.
Kooperacija ili saradnja nije postojala pre Ugovora iz Mastrihta . Umesto da koristi postupak dogovaranja sa EP, Savet većinom glasova donosi određenu odluku. Odluka je punovažna ako je EP prihvati. Ukoliko je ne prihvati ili iznese amandmane, odluka se vraća Savetu i Komisiji. Komisija onda raymatra sugestije EP i daje predlog teksta odluke koju Savet može da usvoji kvalifikovanom većinom. Savet može da usvoji i one sugestije EP sa kojima se Komisija nije saglasila, ali samo onda ako ih prihvati jednoglasno. Slično važi i ako Savet daje svoj novi predlog.
...
CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET