Republika i monarhija | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Republika i monarhija". Rad ima 14 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.


СЕМИНАРСКИ РАД
ТЕМА: РЕПУБЛИКА И МОНАХРИЈА
ПРЕДМЕТ: УВОД У ПРАВО
Професор: Студент
Бојана Илић
Бр. индекса
Децембар, 2009.године.
С а д р ж а ј
У в о д ................................................................................................. 3 1. ОБЛИЦИ ВЛАДАВИНЕ ................................................................ 4 2. МОНАРХИЈА ................................................................................... 6 2.1. Државе са монархистичким уређењем ............................................ 7 2.2. Апсолутна монархија ........................................................................ 8 2.3. Уставна монархија ............................................................................ 9 3. РЕПУБЛИКА ................................................................................... 11 ЗАКЉУЧАК ....................................................................................... 13 ЛИТЕРАТУРА ................................................................................... 14
У В О Д
У историји правне мисли облицима владавине означавани су начини организације државе, састав и веза њених органа, како међу собом тако и с народом. У том смислу, Аристотел је разликовао монархију (владу појединца), аристократију (владу малог броја) и политеју (владу већине). Макијавели је навео у свом делу Владалац, за разлику од Аристотела, само два облика владавине – монархију и републику.
Монархија је облик владавине у коме је шеф државе (монарх, цар, краљ) лице са изузетним привилегијама везаним за његову личност а не за власт коју врши као државни орган. Основа од ових привилегија је привилегија правне и политичке неодговорности монарха. Поред ове битне привилегије, монарх ужива по правилу, још две привилегије: наследност и доживотност. Данас се најчешће разликују три врсте монархије:
1. ОБЛИЦИ ВЛАДАВИНЕ
У историји правне мисли облицима владавине означавани су начини организације државе, састав и веза њених органа, како међу собом тако и с народом. У том смислу, Аристотел је разликовао монархију (владу појединца), аристократију (владу малог броја) и политеју (владу већине). Макијавели је навео у свом делу Владалац, за разлику од Аристотела, само два облика владавине – монархију и републику.
Реч монархија изведена је из грчке речи археин (archein) која је за разлику од сличне грчке речи кратеин, означавала владавину на основу правила а не на основу силе. У споју с речју монос добијена је кованица монархија или владавина једног. Та владавина једног (монархија) разликовала се од свог корумпиранаог облика (тираније, деспотије) по томе што је представљала владавину једног на основу закона, ради остварења општег добра. Реч република изведена је из латинске речи res publica (у грчком језику сродна јој је реч политеја) и њом је означавана владавина више људи (аристократија) или владавина већине (демократија). Када је Макијавели написао у Владаоцу да су све државе или монархије или републике, верно је описао време у коме је живео и раздвојио је оно што је било различито: француску монархију од републике Венеције. Наиме, једно је била велика територијална држава (regnum) а друго (republika) облик прикладан за мале државе, какве су биле у прошлости антички градови – државе (polis, civitas).
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET