Razvoj evropske politike bezbednosti i odbrane | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Razvoj evropske politike bezbednosti i odbrane". Rad ima 28 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.


Садржај
Увод
Класично схватање међународних односа, базиран на примарној улози нације и државе, постепено се мења. Њихову улогу све више преузимају међународне организације, нарочито регионалне. Региони, континенти па и свет као целина, данас су испреплетани бројним организацијама формираним у разним областима међународног друштвеног интересовања. Европска мрежа регионалних организација, посебно оних које су формирале западноевропске државе после другог светског рата, неупоредиво је најгушћа у односу на све друге регионе у свету.
Крај другог светског рата је назначио суштински нову еру у погледу регионалне и светске институционализације међународних односа. Европа, као континент историјских прекретница, је у томе отишла најдаље, а посебно западноевропске земље. На пораст идеја о међусобном економском и политичко-безбедносном повезивању и стварање регионалних организација западноевропских земаља по завршетку другог светског рата утицали су бројни разлози, међу којима се истичу:
катастрофалне последице два светска рата која су започета и претежно вођена на европском тлу;
тешка привредно-економска ситуација и потреба за регионалним координирањем америчке помоћи у обнови разорене привреде;
сумња западноевропских земаља, ратних победница (Француске, В. Британије и земаља Бенелукса) у могућност обнављања војне снаге и експанзионистичког духа Немачке и
растућа војна претња са истока, као последица непремостиве 'класне' идеолошко-политичке супротности друштвених вредности 'истока' и 'запада'.
Ове чињенице су определиле тадашње европске лидере за изградњом механизама међународних односа који ће Европи донети 'трајни мир'.
1. Европска политика безбедности у другој половини XX века
Пут европског заједништва до стварања њеног јединственог политичког, економског и безбедносног простора није био једноставан и лак. Током стварања свог заједништва Европа је превладала многа искушења и више од педесет година, што је најдуже у историји њеног постојања, успела да одржи мир на свом простору. Управо развој европске политике безбедности биће тежишно обрађен у овом поглављу семинарског рада. У првом делу овог поглавља семинарског рада обрадићу Западноевропску Унију (у даљем тексту ЗЕУ) и њену улогу у европској безбедности до формирања Европске Уније (у даљем тексту ЕУ), а потом ЗЕУ и њену улогу у Заједничкој спољној безбедносној политици од формирања ЕУ. Управо формирањем ЕУ Европа је добила јединствен израз општег европског идентитета који је у многоме допринео стварању европске политике безбедности.
Западноевропска унија и њена улога у европској безбедности до формирања Европске Уније
После завршетка другог светског рата земље победнице са европског континента покушале су, између осталог, да се заштите од „претњи“ политичког система са истока са једне стране као и да спрече брзо обнављање Немачке моћи са друге стране. У том смислу 1947.године Француска и Велика Британија су склопиле споразум познат као „Уговор из Денкерка“ који се суштински односио на опасност од обнављања Немачке моћи. Трагајући за одговарајућом формом економског и безбедносног повезивања, пет западноевропских држава (потписнице „ Уговора из Денкерка“ и земље Бенелукса) се, 1948. године, удружило у Организацију Бриселског уговора. Стални раст претњи са 'истока', наметао је интензивирање безбедносно-одбрамбених активности западноевропских држава и њихово шире повезивање. То је, 1954. године, довело до
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET