Prosiruvanje na EU (Makedonski) | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Prosiruvanje na EU (Makedonski)". Rad ima 6 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.

 Европската унија како заедница на правото
Pro{iruvaweto na Evropskata Unija pretstavuva edna od nejzinite najuspe{ni politiki. Vo istorijata na EU osobeno }e bide zapametena 2004 godina kako godina na najgolemoto pro{iruvawe na Evropskata Unija. Deset zemji i se priklu~ija i drugi dve gi zavr{ija pregovorite za priem. No, toa ne pretstavuva eden zaokru`en nastan. Vo svoeto poluvekovno postoewe, Unijata se pro{iri pet pati i ovoj proces i natamu kontinuirano }e prodol`i.
Evropskata unija pretstavuva zaednica na pravoto, a ne na mo}ta. Golemi i mali dr`avi `iveat zaedno vo EU i site narodi treba da se po~ituvaat. Namesto politika na ramnote`a na sili, vladeeweto na pravoto e ona koe vladee so vnatre{nite i nadvore{nite biznisi na Evropskata Unija. Taa pretstavuva zaednica na dr`avi koi se imaat dogovoreno da gi povle~at svoite suvereniteti i da gi po~ituvaat zaedni~kite zakoni so cel da se zgolemi nivnoto vlijanie vo svetot. Ovoj princip na vledeewe na pravoto mora da bide prifaten i od sekoja dr`ava koja saka da i se priklu~i na EU.
Услови за прием во ЕУ
Soglasno spogodbite na EU “koi ja pretstavuvaat nejzinata pravna osnova” vratite na Unijata se otvoreni za “site evropski dr`avi koi gi po~ituvaat nejzinite vrednosti i koi se posveteni na nivno zaedni~ko promovirawe”. No, vostanovenite uslovi za priem gi nadminuvaat odredbite na spogodbite. Postojat nekolku primarni kriteriumi koi zemjite mora da gi ispolnat za da se zdobijat so prifa}awe od strana na evropskata javnost i evropskite vladi.
Sekoja potencijalna ~lenka mora da gi po~ituva evropskite vrednosti, i se razbira, da bide sposobna istite da gi postigne. Ova osobeno se odnesuva na vladeeweto na pravoto vo site sferi na `ivotot. Klu~nite pra{awa ovde }e bidat iskorenuvaweto na korupcijata i organiziraniot kriminal, kako i po~ituvaweto i za{titata na malcinstvata. Zemjite koi sakaat da i se priklu~at na EU treba da se sposobni da gi ispolanat svoite me|unarodni obvrski, vklu~uvaj}i locirawe i transfer na voenite kriminalci, kako i potpolna sorabotka so Ha{kiot tribunal. Ova pretstavuva su{tinski uslov za napredok kon patot na Evropskata integracija.
Bidej}i Evropskata unija pretstavuva zaednica na pravoto, site ~lenki mora da bidat sposobni da go nosat tovarot na ~lenstvoto, ne samo pogodnostite koi proizleguvaat od nego. Potencijalnite ~lenki treba da poka`at deka go poseduvaat administrativniot kapacitet soodvetno da gi primenuvaat pravilata na EU, no i deka ja imaat politi~kata volja da go pravat toa. Tie isto taka treba da imaat funkcionalni pazarni ekonomii, kako i kapacitet da se nosat so pritisocite na konkurencija vo ramkite na vnatre{niot pazar na EU. Zamaj}i ja vo predvid relativno malata golemina na ekonomiite na zemjite od Zapaden Balkan, regionalnata sorabotka e od su{tinsko zna~ewe za ekonomskiot razvoj. Evropskata unija finansiski im pomaga na zemjite na nivniot pat kon Evropa.
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET