Prava nacionalnih manjina u Republici Srbiji | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Prava nacionalnih manjina u Republici Srbiji". Rad ima 10 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.

VISOKA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA ZA KRIMINALISTIKU I BEZBEDNOST NIŠ
Seminarski rad
Tema: Prava nacionalnih manjina u Republici Srbiji
NIŠ-2010
Sadržaj: str:
1. uvod 3 2. etnička struktura Srbije 3
3. ustav republike Srbije 4
4. osnovni zakoni kojima se štite prava nacionalnih manjina 4
4.1. zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja 6
4.2. zakon o lokalnoj samoupravi 7
5. položaj Roma u Srbiji 8
6. zaključak 9
7. literatura 10
1. Uvod
Sistem zaštite manjina u Republici Srbiji razvijan je još za vreme Socijalističke federativne republike Jugoslavije, u kojoj se na drugačiji način u odnosu na ostale socijalističke zemlje gledala na pitanja nacija i etniciteta. Dok zemlje Istočnog bloka nisu
nacionalno pitanje posebno tretirale, niti razvijale sistem zaštite etno-kulturnih grupa, SFR Jugoslavija je kroz različite mehanizme obezbeđivala zaštitu prava takozvanih ’narodnosti’. Ustav iz 1974. godine definisao je položaj nacionalnih manjina i njihova kolektivna prava. Jugoslovenska institucija ’ključa’ omogućavala je, uprkos jednopartijskom sistemu, omogućavala je zastupljenost manjina u političkom životu. Kroz ’ključ’ su sve nacionalne grupe SFR Jugoslavije, u kojoj je bilo 6 konstitutivnih naroda, proporcionalno bile predstavljene na svim nivoima vlasti. Najviši stepen participacije bio je, kao i danas, na lokalnom nivou. U okviru SFRJ pripadnici manjinskih grupa imali su pravo na službenu upotrebu jezika, autonomiju u kulturi u smislu osnivanja različitih kulturnih udruženja i institucija kulture, kao i obrazovanje na svom maternjem jeziku. U to vreme je najveći broj pripadnika manjinskih etno-kulturnih grupa živeo na teritoriji republike Srbije. Nakon petooktobarskih promena demokratska vlast Srbije je preduzela neophodne mere da bi se SRJ prodružila Ujedinjenim nacijama, Savetu Evrope i ostalim međunarodnim organizacijama, kao i obaveze u vezi sa međunarodnim standardima zaštite nacionalnih manjina. To znači da se država obavezala da razvija demokratske institucije i procedure i donosi posebne mere usmerene ka zaštiti nacionalnih manjina, da na taj način sprovodila politiku multikulturalnosti preporučenu kroz dokumenta OEBS-a, Savet Evrope, Evropska komisija itd. Među najvažnije dokumente čija je Srbija potpisnica spadaju Okvirna konvencija za zaštitu prava nacionalnih manjina i Evropska povelja o regionalnim i manjinskim jezicijma, kojima se definiše minimum zaštite garantovan manjinskim grupama. Danas položaj manjina uređuju posebni zakoni među kojima se izdvajaju Zakon o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina, Zakon o službenoj upotrebi jezika i pisma, Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja i Zakon o lokalnoj samoupravi. Sem toga, Srbija ima bilateralne ugovore o zaštiti manjina sa Hrvatskom, Makedonijom,
Mađarskom i Rumunijom.
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET