Poređenje britanskog i nemačkog parlamentarizma | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Poređenje britanskog i nemačkog parlamentarizma". Rad ima 7 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.

Univerzitet u Beogradu
Fakultet Političkih Nauka
predmet: Uporedna politika
Seminarski rad
tema:
Uporedite britanski „premijerski“ i nemački „kancelarski“ parlamentarizam
Beograd, januar 2010.
Literatura:
http://www.bundestag.de
http://www.bundesrat.de
http://www.parliament.uk
UVOD
Najzastupljeniji oblik političkog sistema u savremenim demokratijama je parlamentarni. Opšta karakteristika ovog modela je da je parlament nosilac suverene vlasti i da predstavlja legislativno telo, dok pored njega postoje i izvršna i sudska vlast. Parlament je nastao još u XII veku u Engleskoj, a od XIII veka sazivanje parlamenta je ustaljeno. Nastao je kao oblik ograničenja kraljeve vlasti, da bi danas ta funkcija, između ostalih, bila pretočena u funkciju kontrole izvršne vlasti. U parlamentarnom sistemu, posle institucije parlamenta, najveću moć poseduje prvi ministar, odnosno premijer, dok funkcija šefa države, predsednika ili monarha, ima više simboličnu funkciju.
Velika Britanija ima dugu tradiciju parlamentarizma i po ugledu na nju mnoge države su uredile svoje političke sisteme. Za ovu zemlju je karakteristično opadanje monarhove moći i istovremeno jačanje parlamentarne, pa tako danas britanska kraljica ima svega ceremonijalnu ulogu. Međutim, usled savremenih tendencija i političkih tokova, u britanskom parlamentarizmu se dešava proces prezidencijalizacije - britanski premijer dobija mogućnosti i spektar ovlašćenja šefova država u predsedničkim sistemima. Zvanično, sistem u Velikoj Britaniji slovi za sistem parlamentarne demokratije.
S druge strane, Nemačka je kroz istoriju "patila" od mentaliteta naroda koji je zadojen snažnim nacionalističkim težnjama i potrebom za jakim vođom koji ima suverenu vlast. Posle strašnog iskustva, poznatijeg kao Drugi svetski rat, nemački ustavotvorci su se pobrinuli da, po uzoru na britanski parlamentarizam, daju Parlamentu veću moć odlučivanja i oblikovanja političkog života. Danas se može reći da nemački Parlament poseduje dovoljnu količinu moći i uticaja, mada, u poređenju sa Vladom i kancelarom, ta količina je znatno manja, ali i u poređenju sa britanski Parlamentom.
Napomenuću još tri bitne razlike između sistema Velike Britanije i Nemačke, a o njihovim posledicama biće pisano i daljem tekstu. Velika Britanija je unitarna država sa nekodifikovanim ustavom i dvopartijskim sistemom, dok je Nemačka federalna, ima pisani ustav i višepartijski sistem.
Parlament
Prva stvar koja je zajednička parlamentima Velike Britanije i Nemačke je bicefalnost: oba imaju po dva doma, Gornji i Donji. Međutim, zbog unitarnog, tj. federalnog uređenja, sastav Gornjeg doma se razlikuje u ove dve države, dok je sastav Donjeg doma približno isti.
U Velikoj Britaniji se dosta insistira na tradiciji, pa tako Gornji dom i dalje pripada lordovima, iako je ovaj dom većinu funkcija izgubio do sad. U njemu se sastaju pripadnici redova stare aristokratije koji su titulu stekli nasleđem i novi lordovi, odn. oni kojima je kraljica dala tu titulu zbog svojih zasluga. Sastav ovog doma čine svetovni, duhovni i pravni lordovi, koji su uglavnom pripadnici neke stranke i doživotni perovi, koji su stranački neutralni. Među lordovima najviše su zastupljeni konzervativci. Do sada su se čuli mnogi zahtevi da se Dom lordova ukine ili reformiše, ali ne postoje izgledi za ispunjavanje ovog zahteva. Međutim, lordovima su vremenom oduzimana ovlašćenja da bi im ostalo samo jedno: mogu da odlože donošenje nekog zakonskog akta na godinu dana.
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET