Oblici političkog režima (demokratija i autokratija) | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Oblici političkog režima (demokratija i autokratija)". Rad ima 9 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.


Internacionalni Univeriztet u Novom Pazaru
Departman u Nišu
Fakultet Humnaističkih nauka
Odsek Političkih nauka
Smer žurnalistika
Seminarski rad
Oblici političkog režima
Niš, februar 2009.
Uvod
Politički režim je onaj oblik države u čijem se okviru ispituje kakav je odnos između državnog aparata i naroda u određenoj zemlji.
Razmatranja o prirodi političkog režima uvek su polazila od osnovnog problema – čiju volju provodi državna organizacija. Već je Hegel u svojoj " Filozofiji istorije " delom odgovorio na ovo pitanje kada je pisao da se u azijskoj despotiji sprovodila volja jednog, u antičkoj grčkoj i rimskoj oligarhiji volja nekolicine, a u germanskim zemljama volja većine jer su u njoj svi slobodni. Marks je te poglede obradio kao shvatanja da je društvo prošlo kroz nekoliko društveno-ekonomskih formacija i da je razvitak proizvodnje u svakoj od njih, završno s kapitalizmom, bio praćen i razvitkom političke svesti.
Politički režim može sprovoditi volju pojedinca, volju manjine i volju većine.Uobičajeni naziv za režime u kojima vlada "volja jednoga" je autokratija. Režimi koji se upravljaju po volji manjine – oligarhija. Režimi koji se upravljaju prema volji većine – demokratija.
Demokratija
Demokratija je u izvornom zanačenju vladavina naroda(na grčkom demos-narod i kratein-vladavina). Taj oblik vladavine je tokom razvoja društva i država menjao sadržaj. Od vladavine proste većine u kojoj svi učestvuju (omnikratija), do vladavine procedura (proceduralna demokratija) koja omogućava svima jednake uslove i šanse, nezavisno od njihovih razlika (rasnih, religijskih, nacionalnih, slojevnih) i odnosa (većina-manjina).
Abraham Linkoln je dao poznatu definiciju demokratije kao „ vladavine naroda, po narodu i za narod“.
Demokratija može biti neposredna i posredna (odnosno predstavnička). Neposredna demokratija moguća je u malim zajednicama, a posredna je nužna u okvirima države i društva kao celine. Posredna demokratija se sastoji u izboru predstavnika(poslanika) naroda u organu vlasti. Samoupravljanje i uopšte „demokratija baze“, čine oblike neposredne demokratije. Razvijena demokratija u jednom društvu predstavlja kombinaciju neposredne i posredne demokratije.
Postoje i formalna ,supstancijalna i moralna dimenzija demokratije.Formalna se odnosi na skup pravila i procedura,odnosno skup „pravila igre“ u demokratskom procesu, supstancijalna strana se odnosi na njen socijalni sadržaj,a moralna se tiče osobina ljudi na vlasti.
Vrlina demokratije je : pravo , da je u odgovornom društvu moguća odgovorna vladavina i drugo, da je ona otvorena za sve interese (opšte, posebne, pojedinačne), probleme i razvoj.
Šta je istina, kada je reč o demokratiji u savremenom svetu?Da demokratije sve više ima i da napreduje krupnim, istorijskim koracima? Da je uopšte nema, nego su na delu samo njene maske i da je neće biti? Da je ima u odredjenoj meri , ali doživljava nezadovoljenje? Da je u nekim obilica ima,a u nekim ne?Odgovori na ta i slična pitanja moraju da proizilaze iz čvrste veze teorijske i empirijske analize. Pri tom se pretpostavlja da neka, relativno objektivna istina postoji , jer da je nema ne bi bili mogući nikakva nauka, niti moral.
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET