Multilateralna diplomatija | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Multilateralna diplomatija". Rad ima 18 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.

KRIMINALISTIČKO-POLICIJSKA AKADEMIJA
Tema: MULTILATERALNA DIPLOMATIJA
Beograd, Novembar 2011.
SADRŽAJ
1. Uvod........................................................................................................................ 2
2. Diplomatija, razvoj i podela.................................................................................... 3
3. Multilateralna diplomatija, pravna priroda............................................................. 5
4. Vrste multilateralne dipomatije............................................................................... 7
5. Stalne misije pri međunarodnim organizacijama.....................................................8
6. Diplomatski predstavnici, uloga i funkcije............................................................. 11
7. Privilegije i imuniteti diplomatskih predstavnika.................................................. 12
8. Delegacije................................................................................................................14
9. Zaključak.................................................................................................................16
10. Literatura............................................................................................................... 17
UVOD
Danas postoje različite vrste saradnji između suverenih država. Uzrok svake saradnje je globalizacija, koja podstiče međunarodne odnose i doprinosi njihovoj raznovrsnosti.
Diplomatija je jedan od izuzetno značajnih instrumenata politike jedne zemlje. Njen cilj je unapređenje i zaštita nacionalnih interesa, ostvarenje jednog određenog političkog pravca, rešavanje eventualnih sporova, otklanjanje pogrešnih predstava o zemlji. Jednom rečju, diplomatskim kanalima ostvaruje se spoljna politika.
Međunarodne organizacije kao udruženja suverenih država i subjekti međunarodnog prava postale su najznačajnije institucije savremene diplomatije. Svi značajniji svetski i regionalni problemi prešli su iz domena bilateralnih odnosa država u domen multilateralne diplomatije, odnosno u okvir delatnosti međunarodnioh organizacija. Osnovnim aktima o osnivanju međunarodnih organizacija, kao i sporazumima o sedištu, zaključenim između međunarodnih organizacija i država sedišta uređena su sva važnija pitanja, kako statusa međunarodnih organizacija, tako i njihovih funkcionera, službenika i eksperata, pored tri Bečke konvencije (o diplomatskim odnosima, o konzularnim odnosima i o predstavljanju država u njihovim odnosima sa međunarodnim organizacijama univerzalnog karaktera) i Konvencije o specijalnim misijama. Među tim dokumentima značajno mesto zauzima i Povelja Ujedinjenih nacija, Konvencija o imunitetima i privilegijama Ujedinjenih nacija.
Njaznačajniji oblici diplomatije su bilateralna i multilateralna diplomatija. One u sebe, na jedan ili drugi način, uključuju i sve druge oblike diplomatije i diplomatskih aktivnosti.
Multilateralna ili višestrana diplomatija je tekovina novijeg vremena; njene začetke susrećemo u 19.veku, kada su države pribegavale organizovanju kongresa i konferencija u cilju rešavanja spornih pitanja od šireg interesa. Međutim, pun procvat višestrana diplomatija doživljava u krilu savremenih međunarodnih organizacija koje postaju centri saradnje država na novim osnovama. Diplomatija poprima nove dimenzije, obogaćuje sadržinu i oblike svog rada.
DIPLOMATIJA
RAZVOJ I PODELA
Harold Nikolson, sledio je čuveno određenje da je diplomatija upravljanje međunarodnim odnosima putem pergovora; metod kojim ambasadori usklađuju i upravljaju ovim odnosima; posao ili veština diplomate.
Reč diplomatija ima nekoliko značenja: sposobnost, znanje, veština i metod komuniciranja, održavanja međunarodnih odnosa, pregovaranja, rešavanja konfliktnih situacija, vođenje državnih poslova na području spoljne politike putem službenih kontakata s drugim subjektima međunarodnih odnosa, celokupna državna struktura koja služi predstavljanju neke zemlje u svetu i pojedinim državama, kao i održavanje službenih odnosa s drugim zemljama i međunarodnim organizacijama.
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET