Mitovi liberalizma | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Mitovi liberalizma". Rad ima 10 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.

ФАКУЛТЕТ ЗА ЕВРОПСКЕ
ПРАВНО-ПОЛИТИЧКЕ СТУДИЈЕ
НОВИ САД
СЕМИНАРСКИ РАД
ТЕМА:
МИТОВИ ЛИБЕРАЛИЗМА
индекс бр. 11-34/пр
САДРЖАЈ:
УВОД
МИТ И ПОЛИТИЧКИ МИТ
Појам...............................................................................................................3
МИТОВИ ЛИБЕРАЛИЗМА ........................................................................4
ЗАКЉУЧАК................................................................................................9
ЛИТЕРАТУРА...........................................................................................10
УВОД
МИТ И ПОЛИТИЧКИ МИТ
Појам
Од настанка људског живота па до дан данас извори живота, налазе се у срцу митова, у којима су натприродне силе и божанска бића живели као обични смртници и изводили чудновате и јуначке подвиге. Иако је врло тешко прецизирати појам као што је „мит“, ипак смо свесни да он представља слику једног начина живота, сведочанство о постанку, битном за опстанак племена, народа, света. Иако се очекивало да ће просветитељство за сва времена раскрстити са митовима, то се није десило. Просветитељство је само по себи изнедрило мит о напретку за који је сматрало да је дубоко озбиљан јер садржи напросто истину.
Како у данашњем савременом свету објаснити појам мита? Вековима су даване најразличитије дефиниције мита и митологије. Неки друштвено теоријски и политички покрети кроз историју (просветитељство, рационализам, позитивизам, марксизам, комунизам, клерикализам, глобализам...) видели су у митовима неистине, сујеверне пречице лишене сваке логике. Врло често дефиниција је гласила:“Митови су приче примитивних народа о постанку света, Боговима, херојима, необјашњивим природним појавама...“ Такво поједностављено гледиште није било у стању да објасни ни виталност митова, а ни унутрашњу, психичку потребу савременог човека за митовима. Појам мита далеко прецизније објашњавају следеће дефиниције:
„Мит је пред-научно и пред-филозофско поимање стварности на основу интуиције и колективног искуства“
„Мит је резултат размишљања једног народа о важним проблемима“
„Мит је најузвишенија поезија народа“
„Мит је истина у форми лепоте“
Филозоф Платон тврдио је да се животни доживљаји са својим натприродним елементима могу истинито саопштити само кроз форму мита и никако другачије. Психијатар Карл Густав Јунг, сматрао је да је савремен човек у демитологизованом индустријском друштву лишен емоционалне енергије коју је имао раније у митско доба.
Идеологије 19. и 20. века такође у себи носе митове без обзира на напредак које је човечанство доживело. И данашње идеологије у себи носе неку врсту митског али технички преуређеног тако да одговара потребама политичке борбе. „Како ако не тако, појаснити да су те исте идеологије уз помоћ својих митова, успеле да неукост и заосталост маса, њихово незадовољство животом који су живели, у име остваривања сопствених циљева, избаце на површину „историју лажи, превара, мржње и обмана, историју друштвених халуцинација, које су највећим делом довеле и помогле крвопролићима у протеклих стотину година“¹
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET