Konzuli | seminarski diplomski
Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Konzuli". Rad ima 16 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.
КРИМИНАЛИСТИЧКО -ПОЛИЦИЈСКА АКАДЕМИЈА
БЕОГРАД
СЕМИНАРСКИ РАД
Предмет: Међународно јавно право
Тема: Конзули
БЕОГРАД
2010
Професор: Проф. Др Миленко Крећа
Др Тијана Шурлан
Студент: Данко Гурдељевић 82/07
САДРЖАЈ
КОНЗУЛИ_____________________________________________________ 2
ОДНОС ИЗМЕЂУ ДИПЛОМАТСКЕ МИСИЈЕ И КОНЗУЛАТА___ 3
УСПОСТАВЉАЊЕ КОНЗУЛАРНИХ ОДНОСА__________________ 3
СТИЦАЊЕ КОНЗУЛАРНОГ СТАТУСА_________________________ 4
ИМЕНОВАЊЕ И ПРИХВАТАЊЕ ШЕФОВА КОНЗУЛАТА_______ 4
ПАТЕНТНО ПИСМО И ЕГЗЕКВАТУРА_________________________ 4
ПАТЕНТНО ПИСМО___________________________________________ 4
ЕГЗЕКВАТУРА И ПРИВРЕМЕНО ОВЛАШЋЕЊЕ________________ 5
ЕГЗЕКВАТУРА И ПРИЗНАЊЕ ДРЖАВА И ВЛАДА______________ 5
ПРИВРЕМЕНИ ВРШИЛАЦ ДУЖНОСТИ (ЖЕРЕН)______________ 6
КОНЗУЛАРНИ КОР____________________________________________ 7
ПРИВИЛЕГИЈЕ И ИМУНИТЕТИ________________________________ 7
Основ привилегија и имунитета конзуларних представника_________________________________________________ 7
ОЛАКШИЦЕ, ПРИВИЛЕГИЈЕ И ИМУНИТЕТИ КОЈИ СЕ ОДНОСЕ НА КОНЗУЛАТ_______________________________________________ 8
ФУНКЦИЈЕ КОНЗУЛА _______________________________________ 9
ОЛАКШИЦЕ, ПРИВИЛЕГИЈЕ И ИМУНИТЕТИ КОНЗУЛА____ 11
ЛИЧНА НЕПОВРЕДИВОСТ__________________________________ 11
ИМУНИТЕТИ И ПРИВИЛЕГИЈЕ КОНЗУЛА___________________ 12
ПРЕСТАНАК ФУНКЦИЈЕ КОНЗУЛА_________________________ 13
ЗАКЉУЧАК__________________________________________________ 14
ЛИТЕРАТУРА________________________________________________ 16
КОНЗУЛИ
Претече установе конзулата вуку корен од давних времена и јављају се као последица првих трговачких односа између племена народа, а и појаве боравка странаца (тада махом трговаца) на територији других држава и народа.
Обично се сматра да су конзули стара установа која датира још из античког доба. Ово се може узети за веродостојно, уколико конзуле схватимо у најширем смислу као лица која су на територији друге државе деловала у трговачким стварима у кругу странаца. Ако, међутим, конзуле схватимо у модерном, актуелном значењу као представнике државе у другој држави у чијој су надлежности ratione materiae - економски односи, - конзули су пре установа конституисана у XVI веку у оквирима апсолутистичких монархија а на таласу јачања међународне трговине.
Prostates и prokseni, установе из античког доба које се поистовећују са конзулима, деловали су углавном као судије у споровима између становника колонија које су се бавиле трговином на територијама страних држава. У то доба конзули нису били представници држава, већ изабрани представници трговачких колонија који су поступали по законима и обичајима сачињеним у форми кодекса поморског права попут Амалфи таблица (Tabula Amalfiana). Конзули постају државни представници у XVI веку као практично једина ефективна заштита међународне трговине. Како би ту важну функцију могли ефикасно обављати конзули постају у правом смислу речи јавни службеници којима је држава давала и извесне дипломатске функције као и одговарајуће привилегије и имунитете.
...
CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET