Diplomatija sa posebnim osvrtom na bilateralnu diplomatiju | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Diplomatija sa posebnim osvrtom na bilateralnu diplomatiju". Rad ima 13 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.

Kriminalističko-policijska akademija
Predmet: Međunarodno javno pravo
Tema: Diplomatija sa posebnim osvrtom na bilateralnu diplomatiju
-seminarski rad-
Beograd 2011.
Sadržaj:
1.Pojam diplomatije…………………………………………………………………..……3
Diplomatika………………………………………………………………………4
Diplomatisanje………………………………………………………………...….4
Diplomatija i spoljna politika………………………………….………………….4
Diplomatsko pravo……………………………………………………………….5
Karijerni i nekarijerni diplomati…………………………………………………5
Diplomatska zvanja………………………………………………...……………6
Vrste diplomatije………………………………………………………...………6
Organizacija diplomatske službe………………………………………………..8
2.Bilateralna diplomatija…………………………………………………...……………9
2.1. Šta je bilateralna diplomatija………………………………………………..…..9
2.2. Uspostavljanje diplomatskih odnosa…………………………………...……….9
2.3. Diplomatska misija……………………………………………….……..………9
2.4. Vrste diplomatskih misija……………………………………………………….9
2.5. Funkcije diplomatske misije………………………………………………...…10
2.6. Imenovanje šefa diplomatske misije…………………………………..………10
2.7. Klase šefova diplomatske misije…………………………………………..…..11
2.8. Organizacija bilateralne diplomatije…………………………………………..11
2.9. Funkcija šefa diplomatske misije……………………………………………...12
2.10. Pogoršavanje I prekid diplomatskih odnosa……………………...………….12
Literatura………………………………………………………………………………...13
POJAM DIPLOMATIJE
Reč “diplomatija” vodi poreklo od grčke reči diploma. Pored uobičajenog značenja, ova reč predstavlja povelju ili ispravu koja se nakon pregovora između predstavnika dve države predaje jednoj itera i obrnuto, na svečan način, kao znak da je posao uspešno obavljen. Učesnici takvih pregovora nazivani su diplomatama, a u mesnost i znanje pregovaranja diplomatijom.
Diplomatija je kao institucija stara koliko i država, odnosno koliko i politika. Oduvek je bila sredstvo kojim se određeni ciljevi postizu pregovorima, kako bi se izbegao rat, da države nastave i dalje da održavaju normalne međusobne odnose. Diplomatija se razvijala uporedo sa razvojem društva i države, itera posebna grana politike koja se bavi zastupanjem interesa jedne vlade odnosno države, u drugim državama ili kod međunarodnih organizacija, uključujući čitav mehanizam sredstava i posebnu organizaciju za ostvarivanje svoje funkcije
U savremenim uslovima diplomatija je itera moćno sredstvo u rešavanju svetskih problema, iako ne uvek na pravedan i pravičan način, posebno kada u procesu pregovaranja moćne države ne vode računa o interesima malih država. Pojam diplomatije veoma je teško definisati. Značenje diplomatije je višeslojno, višeznačno. U političkoj i pravnoj teoriji ne postoji neka univerzalna definicija kojom bi se mogla izraziti suština i kompleksnost diplomatije.
Diplomatija se posmatra sa različitih uglova i asprkata, tako da se sreću različite definicije:
Mala enciklopedija: “Diplomatija je veština održavanja međunarodnih odnosa i vođenja međunarodnih poslova; umešnost u odbrani interesa svoje zemlje i pridobijanju stranih vlada za politiku svoje vlade; osoblje koje vrši diplomatsku službu.”
Nick: “Diplomatija je veština pregovaranja i razvijanja međunarodnih odnosa.”
Felthman: “ Temelj diplomatije je komunikacija, prenošenje misli i ideja država i vlada, a sve više između ovih i međunarodnih organizacija.”
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET