Demokratija | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Demokratija". Rad ima 10 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.


SEMINARSKI RAD
'DEMOKRATIJA'
S A D R Ž A J
UVOD....................................................................................................2
NASTANAK DEMOKRATIJE
Istorijski izvori demokratije..........................................................3
Poreklo pojma i njegove nedorečenosti......................................3
Platon o demokratiji....................................................................4
Fridrih Niče o demokratiji............................................................5
Aristotel o demokratiji.................................................................5
OBLICI I PREDUSLOVI DEMOKRATIJE KAO KONCEPT DRUŠTVENOG UREĐENJA.............................................................................................6
KODIFIKACIJA MODELA DEMOKRATIJE.................................................8
ZAKLJUČAK..........................................................................................12
LITERATURA........................................................................................13
UVOD
Demokratija je politicka orjentacija koja favorizuje vladu naroda
odn. izabranih predstavnika naroda. Pravo na biranje predstavnika je osnovni i sustinski koncept demokratije, koji moze da se primenjuje razlicitim metodama i da poprima razlicite oblike.
Demokratija moze da se shvati i kao sistem vladavine vecine.
To znaci da najjaca organizovana grupa moze da diktira svoju volju
ostalima.
Etimoloski,demokratija je izvedena od grckih reci demos(narod)
i kratein (vladati).
Demokratija je siroko rasprostranjena,bezmalo,u svakodnevnoj
politickoj, kulturoloskoj i psiholoskoj komunikaciji izmedju razlicitih
subjekata ljudskog zivota.
Demokratija je, kao i vecina drugih pojmova u politickoj teoriji
imala svoj dug i mukotrpan razvojni put, koji se moze podeliti na dve
osnovne faze.
Prva pocinje od antickog perioda, a druga nastaje zaslugom
novovekovnih politicko-pravnih filozofa i mislilaca.
1. NASTANAK DEMOKRATIJE
1.1 Istorijski izvori demokratije
Demokratija se prvi put pojavila u staroj Grčkoj u 4. veku p.n.e u Atini. Prva savremena demokratija je bila Sjedinjenih Američkih Država, uspostavljena 1789. godine na osnovu filozofije, doba razuma.
1.2 Poreklo pojma i njegove nedorečenosti
Etimološki, demokratija je izvedena od grčkih reči demos (narod) i kratos (snaga).
Nedorečenosti u shvatanju i tumačenju demokratije nastaju zbog razlike između same ideje i oblika koje demokratija poprima kada se institucionalizuje, odnosno, realno pripremi kao koncept društvenog uređenja. Problemi shvatanja demokratije leže i u različitim nivoima na koje individue, pojedinci shvataju, doživljavaju svoja individualna prava, odnosno da li su i na koji način upoznati sa svojim pravima.
Retko da koji pojam u rečniku društvene misli toliko dugo opstaje od trenutka svog nastanka, a da je u tom procesu istorijskog razvoja uspeo da preživi sudbinu značajne izmene sopstvenog sadržinskog značenja.
Tokom putovanja ovog termina kroz državno – političku stvarnost, civilizacija je neprestano brusila i dograđivala pojmovnu strukuru demokratiije na način kojim današnje poimanje demokratije potpuno odudara u odnou na njene početke.
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET