Demokratija | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Demokratija". Rad ima 14 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.

Sadržaj
Uvod ........................................................................................................................................... 1
1. Ideologija demokratije ......................................................................................................... 2
2. Demokratija i populizam –slicnosti i razlike...................................................................... 6
3. Demokratija: da li ne?.......................................................................................................... 7
3.1. Vrednosti demokratije .................................................................................................. 9
4. Uslovi za razvoj demokratije ............................................................................................... 9
5. Oblici demokratije .............................................................................................................. 12
Zaključak................................................................................................................................. 14
Literatura ................................................................................................................................ 15
Uvod
Otpor prema ideji demokratije, odnosno ideji kolektivnog upravljanja, naročito je snažan od trenutka kada velike socijalne i političke promene, s kraja XVIII i početka XIX vijeka, izvode mase na političku scenu. Filozofsku potku tog otpora predstavljaju uverenja da se paradoks demokratije, a time i njena ograničenost, ogleda u tome što ona razvija ljubav za mnoštvo, a zazire od individua koje to mnoštvo čine, tako da ispada da veruje u čovečanstvo, a ne veruje u čoveka. S tog stanovišta, ideji demokratije se, među prvima, suprotstavlja Benžamen Konstan (1767-1830). On tvrdi da se u grčkom polisu, jednako kao i u republikanskom Rimu, smisao slobode iscrpljivao u javnom političkom životu, tj. u ostvarivanju državne vlasti. Ličnih, građanskih sloboda, međutim, nije bilo i čovek je, poput roba, u celini bio potčinjen društvu i državi. Otuda, čovekov ideal treba da bude “mirno uživanje u ličnoj nezavisnosti”, a ne “aktivno i trajno sudelovanje u kolektivnoj vlasti”.
1832) svoj filozofski empirizam temelji u velikoj meri na osporavanju, kao besmislenih, svih ideja koje čovekovu interesnu i moralnu sferu objašnjavaju odvojeno od načela neposredne korisnosti. Osobito je protiv ideja koje propovedaju apstraktna demokratska prava i slobode. U tom smislu, on oštro kritikuje Deklaraciju prava čoveka i građanina, tvrdeći da ova nije ništa drugo do “jedan non plus ultra metafizike”, koji se može podeliti na tri dela: onaj koji je nerazumljiv, onaj koji je pogrešan, i onaj koji je i jedno i drugo
Ideologija demokratije
Demokratija se javlja kad se raspada organsko jedinstvo narodne volje, kad se društvo atomizira, kad ginu narodna verovanja koja su sjedinjavala narod u jednu celinu. Ideologija koja priznaje vrhovnost i apsolutizam narodne volje, javlja se kad narodne volje već nema. Demokratija je ideologija kritičke, a ne organske epohe u životu čovečijih društava.
Karakter demokratije je formalan: Ona sama ne poznaje svoj sadržaj i u granicama po njoj utvrđivanog principa, nema nikakvog sadržaja. Demokratija neće da zna, u ime čega se izjavljuje volja naroda i neće predložiti volju naroda nikakvom višem cilju. U taj momenat, kad demokratija spozna cilj, kojemu treba da stremi volja naroda, kad nađe dostojni predmet za svoju volju, napuni se pozitivnim sadržajem, moraće taj cilj, taj predmet, taj sadržaj postaviti više samog formalnog principa izjave volje, položiti ga u osnovu društvenog poretka. No demokratija poznaje samo formalan princip izjave volje, koji ceni iznad svega i koji neće ničemu podložiti. Demokratija se ne brine za pravac i sadržaj narodne volje i nema u sebi nikakvih kriterijuma za određenje istinitosti ili lažnosti pravca, u kojemu se izjavljuje narodna volja, za odrđenje kakvoće narodne volje. Narodna vlast je bespredmetna. Ona nije upravljena ni na kakav objekat. Demokratija ostaje ravnodušna prema dobru i zlu. Ona je tolerantna jer je indiferentna, jer je izgubila veru u istinu, i nema snage da izabere istinu. Demokratija je skeptična, ona se javlja u skeptičnom veku, veku bezverja, kad su narodi izgubili stalne kriterijume istine i kad su nemoćni, da ispovedaju bilo makar kakvu apsolutnu
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET