Didaktičke metode - Metode zasnovane na praktičnim aktivnostima | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Didaktičke metode - Metode zasnovane na praktičnim aktivnostima". Rad ima 14 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.

УНИВЕРЗИТЕТ У НИШУ
ЕЛЕКТРОНСКИ ФАКУЛТЕТ
У НИШУ
СЕМИНАРСКИ РАД
Дидактичке методе
Методе засноване на практичним активностима
Професор:Ванче Бојков Студенти:Стефан Звијерац 13879
Александра Милошевић 13703
УВОД
Дидактика. Предмет и задаци дидактике. (Схватања о дидактици)
Дидактика  је педагошка  дисциплина која се бави проблемом  наставе у најширем смислу. Циљ дидактике је да открије принципе и законе успешне наставне делатности (задаци, програм,  методи), како би практично унапредила процес образовања.
Дидактика потиче од грчке речи διδάσκειν - didaskein, што значи поучавати, држати наставу, јасно излагати, доказивати.
Савремена схватања указују да је настава тесно повезана с учењем, да настава и учење чине целину.
Можемо рећи да је дидактика посебна педагошка дисциплина која проучава суштинске проблеме образовања и васпитања путем наставе и учења. Њен основни задатак је да објасни законитости према којима се одвија наставни процес, како би се познавање тих законитости могло употребити за успешно остваривање циљева и задатака образовања.
Да би се обезбедило усвајање образовних садржаја, неопходно је ослањање на законитости наставе и законитости развоја и формирања умних способности ученика. Упознавање тих законитости омогућава разраду ефикаснијих начина наставе, што говори да је дидактика, у ствари, општа теорија наставе. 
Дидактика проучава велики број значајних теоријских и практичних питања и проблема: 
одређује циљеве и задатке наставе, без којих се не може успешно организовати настава;
даје анализу процеса наставе и открива њене законитости;
одређује принципе и правила наставе;
одређује садржаје наставе и избор научно-наставног материјала којег ученици треба да усвоје,
као и различите практичне навике и умења;
упознаје с организационим облицима наставе; 
разматра методе наставе, тј. начине учења и различите путеве и средства наставе, посредством којих се могу остварити утврђени циљеви и задаци.
Према томе, дидактика обухвата питања која се односе како на образовање и васпитање, тако и на наставу и учење. Овладавање системом знања, умења и навика, формирање научног погледа на свет и развијање умних способности, спада у делокруг образовања, а основни пут за његово систематско остваривање је настава.
Настава обухвата учење (настојање да се усвоји систем знања и навика) и предавање (посредовање, преношење знања као и руковођење процесом учења, проверавање усвојених знања и навика и др.).
Под васпитањем се подразумева укупност позитивних друштвених утицаја на развијање психичких и физичких својстава, могућности јединке, развој пожељних социјалних одлика. То је процес изграђивања и формирања погледа на свет. Као облик друштвеног утицања је континуиран.
Под образовањем се у ужем смислу подразумева планско и организовано стицање знања, умења и навика, процес подстицања и развоја укупних спсобности личности.
Оно је шире од тог процеса, може се рећи да и оно траје током целог живота, али различитог је облика, садржаја и метода.
ОБРАЗОВАЊЕ СЕ СХВАТА КАО ЛИЧНИ ПРОЦЕС. ИСТИЧЕ СЕ ВАЖНОСТ ОБРАЗОВАЊА “САМОГ СЕБЕ”
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET