Andersenova bajka | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Andersenova bajka". Rad ima 8 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.


Увод
Забављајући дете бајка га обавештава о њему самом и потпомаже развој његове личности. Бајка нуди значења на толико различитих равни и оброгаћује дечије постојање, да ни једна књига не може долично обрадити једна књига не може долично обрадити мноштво и разноликост доприноса таквих прича у животу детета.
Бајке су јединствене не само као вид књижевности, већ и као уметничка дела која су детету веома појмљиве као ниједан други вид уметности није. Као и са сваком великом уметношћу најдубље значење бајке биће различито за исту особу у разним тренутцима њеног живота. Дете ће извлачити различита значења из исте бајке, у завности од својих тренутних интересовања и потреба. Када му се пружи прилика оно ће се вратити истој причи, кад буде спремно да стара значења прошири или ихзамени новим.
Бајке су толико значајне као помоћ за савладавање психолошких проблема одрастања и интегрисања личности , и као такве морале су прихватити нека озбиљна али нужна ограничења.
Пошто не мошемо знати у којем ће узрасту одређена бајка бити најважнија за одређено дете, не можемо ми одлучивати коју му од многих прича ваља причатиу ма ком датом тренутку и зашто. То једино дете може одредити и открити силином осећања којем реагује на оно што једна бајка ствара у његовом свесном и не свесном уму.
Природно родитељ ће почети причати бајку која је њему самом лепа, или ју је волео као дете. Ако дете не заволи причу, то значи да мотиви и теме нису успели да изазову смисаону реакцију у том тренутку његовог живота, и треба да му се прича нека друга бајка, и после неког времена дете ће изразити одушевљење за неку бајку, и тражиће да му се стално чита.
Чак и ако родитељ примети та шта се дете емоционално везало, најбоље је да то задржи за себе.
Осим тога објашњавање детету зашто је бајка привлачна за њега, уништава чаролију приче, која у знатној мери зависи од тога да дете не зна сасвим шта га очарава у причи. А губитком те моћи очаравања одлази и моћ приче да детету помогне да се самостално бори и сасвим само савлада проблем због којег је прича за њега и била значајна.
ХАНС КРИСТИАН АНДЕРСЕН
Дански писац бајки, Ханс Кристијан Андерсен био је највероватније бисексуалне оријентације, али не обавезно и бисексуално реализован. Заљубљивао се и у мушкарце и у жене, мада је највероватније остао невин. Његове емоционалне везе су најчешће били љубавни троуглови који укључују оба пола. Посматрање његовог живота и рада кроз љуеер призму је потребно, нарочито зато што његова сексуалност изазива контроверзе.
Ружно паче
Андерсен је своју биографију преточио у прелепу бајку, називајући своју аутобиографију „Бајка мог живота“. Његова трансформација од сиромашног детета у најпознатијег писца бајки на свету јесте бајковита.
Син сиромашног обућара и неписмене праље, Андерсен је рођен 2. априла 1805. године. Његово детињство обележено је сиромаштвом и недовољним образовањем. Ексцентрични 14-годишњи дечак је напустио родни Оденсе на острву Фунен и без пребијене паре дошао у Кopenхаген. Упркос чудном изгледу и понашању, поседовао је јединствен шарм. Успео је да освоје наклоност богатих породица које су финансирале његово образовање.
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET