Marija Montesori (makedonski) | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Marija Montesori (makedonski)". Rad ima 23 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.


Marija Montesori
-Seminarska rabota-
SODR@INA
Voved..................................................................................................................................3
Koja bila Marija Montesori.......................................................................................4
Temelni pedago{ki principi .................................................................................... 9
Principite na pedagogijata na Monteseri............................................................10
Period na osetlivost...................................................................................................10
Po~ituvawe na li~nosta na dete...............................................................................11
Organizacija na Monteserovoto u~ili{te............................................................12
Struktura na nastavata................................................................................................13
Ulogata na u~itelot.....................................................................................................14
Knigite na Marija Montesori..................................................................................15
Zaklu~ok..........................................................................................................................17
Koristena literatura..................................................................................................19
VOVED
Lekar po struka, ali obrazovana vo oblasta na antropozofijata, psihologijata i filozofijata, Marija Monteseri me|u prvite go nabquduva deteto na poinakov na~in- kako vreden i edinstven poedinec, koj e razvien vo soglasnost so prirodnite zakoni, na koi treba da mu se obezbedi najdobra i najtopla `ivotna sredina i nega poradi optimalen fizi~ki i psihi~ki razvoj. Istovremeno uka`uvala na najvrednite ~ovekovi osobini, koi zdru`eni vodat do me|usebno po~ituvawe, sorabotka, pomo{ i mir vo svetot- kako kone~en rezultat.
Knigata na dolgodi{niot sorabotnik na Marija Montesori i odli~en poznava~ na Montesorovata pedagogija E.M.Stendinga (E.M.Standing), nasloven kako " Marija Montesori-nejziniot `ivot i rabota" e objavena vo 1957 godina. Napi{ana e na osnova na objavenite dela na Marija Montesori, kako i zabele{ki od golem broj predavawa na seminari i konferencii odr`ani vo nejzinata 30-godi{na aktivna rabota, i li~no iskustvo na avtorot vo sproveduvaweto na Monteserovata pedagogija. Del od knigata e posvetena na sporedba na ideite i praktikite na Marija Montesori i Frebel, tvorec na idejata za gradinkite. Kako Stending pi{uva, dolgotrajniot proces na indirektnata priprema, dovel do svetski poznati otkritija vo prvata Detska ku}a vo Rim, na 37 godina na `ivotot na Marija Montesori. Ovaa podgotovka, kako {to zainteresiraniot ~itatel }e vidi vo prikazot na nejziniot `ivot, izgotven od strana na Stendingovata kniga, bila ne samo dolga nego i naporna. Do 37 godina Marija Monteori se borela za svoeto pravo da studira medicina, za pravoto na `enata i za dostoen i sodr`aen `ivot na decata so posebni potrebi. Od 37 godina nejziniot `ivot dobiva nov karakter i naso~en e na pravoto na razvoj, vo soglasnost so prirodnite principi na site deca i na {irewe na ideite za na~inite i mo`nostite za ostvaruvawe na tie prava.
KOJA BILA MARIJA MONTESORI?
M.Montesori e rodena vo 1870 godina vo Italija. Od mali nogi poka`uvala golemo interesirawe za tehni~koto obrazovanie. Iako nejzinte roditeli posakuvale da stane u~itelka, {koluvaj}i, se steknala so sredno-tehni~ko obrazovanie, a potoa na iznenaduvawe na roditelite se zapi{ala na medicina i diplomiraj}i vo 1896, stanala prvata `ena doktorka vo Italija. Istata godina po~nuva nejziniot anga`man vo oblasta na za{tita na pravoto na `enata( u~estvo na feministi~ki kongres vo Berlin) i decata ( kongres vo London 1900 godina kade zboruva za eksplotacijata na decata vo rudnicite na Sicilija i dava poddr{ka na dvi`eweto na kralicata Viktorija protiv eksploatacija na decata). Po diplomirweto, dobiva mesto na pomo{en doktor vo Psihijatriska bolnica na Univerzitetot vo Rim. Vo tekot na posetite na instituciite se sretnuva so deca so posebni potrebi.
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET