Kako deca misle (Žan Pijaže) | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Kako deca misle (Žan Pijaže)". Rad ima 13 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.

VISOKA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA ZA OBRAZOVANJE VASPITAČA
”MIHAILO PALOV“ IZ VRŠCA
PEDAGOŠKA PSIHOLOGIJA
KAKO DECA MISLE
(Žan Pijaže)
Vršac, decembar 2011.
SADRŽAJ:
Uvod…………………………………………………………………………..……….. 3
Sposobnost reprezentacije, početak mišljenja…………………………………………. 4
Kako deca misle, osnovna teorijska gledišta…………………………………………... 4
Karakteristike dečjeg mišljenja………………………………………….…………….. 6
Konkretne i formalne operacije………………………………………………….…….. 8
Shvatanje uzročnosti……………………………………………………………….….. 10
Zaključak………………………………………………………………………………. 12
Literatura………………………………………………………………………………. 13
UVOD:
Saznajni (kognitivni) razvoj počinje rođenjem. Najraniji oblici saznanja sastoje se u opažajno-praktičnoj delatnosti. Mišljenje počinje da se razvija kasnije, u toku druge godine života. Ono je dakle, samo jedan vid saznajne aktivnosti, onaj koji je najrazvijeniji i najsloženiji.
Saznajni razvoj, po Pijažeu, odvija se kroz tri osnovna stadijuma:
1. senzomotorna inteligencija (0-24 meseca), koja ima šest razvojnih faza,
2. priprema i organizacija konkretnih operacija, sa dve faze:
a) preoperacioni period (2-7 godina)
b) konkretne operacije (7-11 godina)
3. formalne operacije (11-15 godina)
Navedene uzraste treba samo uslovno shvatiti jer su individualne varijacije u tom pogledu velike. Za Pijažea je bitan nepromenljivi redosled stadijuma, a ne njihove uzrasne granice. Takođe, treba napomenuti da je 15 godina period konačnog konstituisanja formalnih operacija, a ne njihov kraj.
U kom se stadijumu, i na koji način, pojavljuje mišljenje kao saznajna aktivnost? Prema Pijažeu, kraj senzomotornog perioda označava početak razvoja mišljenja. U senzomotornom periodu, saznajna aktivnost se odvija kroz opažaje i praktične akcije, dakle, odnosi se isključivo na ono što neposredno okružuje dete, ono što je sada i ovde, u njegovom opažajnom polju. Za razliku od opažajno-praktične aktivnosti, mišljenje podrazumeva predstavljanje (mada se nikako ne svodi na njega) onoga što nije u opažajnom polju. Mišljenje, dakle, prevazilazi "sada i ovde", a nužan uslov za to prevazilaženje je sposobnost reprezentacije (predstavljanja) odusutnog.
SPOSOBNOST REPREZENTACIJE, POČETAK MIŠLJENJA
Kada se javlja ova sposobnost? Ako detetu od 6-8 meseci sakrijemo igračku pred njegovim očima, ono je neće tražiti. Igračka je za njega nestala, jer nije u stanju da je predstavi (nema sposobnost reprezentacije). U ovoj fazi, kako kaže Pijaže "Svet je za dete totalitet slika koje se pojavljuju ni iz čega i vraćaju ni u šta". Onoga trenutka kad dete počne da traži sakriveni predmet, može se smatrati i da je u stanju da ga predstavi (u početku samo kratkotrajno, i samo ako je predmet sakriven pred njegovim očima). Ovaj izuzetno važan momenat u intelektualnom razvoju, koji predstavlja sâm elementarni osnov razvoja mišljenja, Pijaže je nazvao šema permanentnog objekta. Do njene pojave, u najelementarnijem vidu, dolazi na uzrastu od oko 9 meseci. Od tog momenta, dete postepeno počinje da doživljava svet i objekte (žive i nežive) u njemu kao nešto što je nezavisno od njega samog i njegovih akcija.
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET