Inteligencija | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Inteligencija". Rad ima 7 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.


Univerzitet "Sv. Kiril i Metodij "
Pedago{ki fakultet "Sv. Kliment Ohridski " - Skopje
Esej po nastavniot predmet:
U~ili{na pedagogija
tema: Inteligencija
Juni, 2009
Inteligencija
Zborot inteligencija poteknuva od latinskiot zbor inteligere i zna~i razbirawe, sva}awe. Postojat mnogu definicii za inteligencija koi za sega ne ja definiraat pecizno inteligencijata kako psihi~ka funkcija. Nekoi avtori definiraat deka taa e sposobnost za re{avawe na novi problem ii snaogawe vo novonastanatite situacii. Nekoi avtori se skoncentrirani na sposobnosta za brzo i lesno u~ewe i sposobnost za steknuvawe na novi sposobnosti.
Inteligencijata se meri so t.n. testovi za inteligencija. Na ovaa osnova na pretpazlivo ispituvawe tie pretstavuvaat izbran vid na zada~i za koi e utvrdeno na koj na~in treba da se postavat i na koj na~in treba da se ocenat rezultatite dobieni po nivnoto re{avawe. Prvo e potrebno pretpazlivo izbirawe na zada~i i proverka dali izbranite zada~i navistina ja ispituvaat inteligencijata-utvrduvawe na validnosta na testot. Potoa treba da se ispita dali so ispituvawe na isti ili sli~ni ispitanici ke dobieme isti rezultati- da se utvrdi reliabilnosta na testot. Pri ispituvaweto potrebno e da se voo~iat i najmalite razliki vo inteligencijata i zatoa e neophodno da se utvrdi dali testot e pogoden za toa dali ke bide dovolno diskriminativen. Pokraj toa treba da se spomene deka onoj test koj pretstavuva relativno merno sredstvo za ispituvawe na inteligencijata denes relativno mnogu se primenuva. Prvite testovi se koristele za merewe na inteligencija kaj decata. Prviot test koi go napravile francuskite nau~nici Bine i Simon vo 1905 bil namenet za odvojuvawe na deca koi bile poslabo umstveno razvieni i koi ne bile vo mo`nost da pratat redovna nastava so koi deca bi se rabotelo posebno za da se osigura nivniot uspeh vo nastavata. Ispituvaweto na inteligencijata na nekoe dete po~nuva so davawe na zada~i za pomladi od vozrasta na ispituvanoto dete. Potoa se davaat zada~i za povozrasni. Toa se pravi se dodeka deteto e vo sostojba da re{i nekoja od tie zada~i. Stepenot na inteligencija kaj dete mo`e da se odredi poprecizno mo`no e da se izrazi so broj. Toa se postignuva na toj na~in {to }e se podeli mentalnata so hronolo{kata vozrast, a dobieniot koeficient ke se pomno`i so 100. Ovoj dobien broj se vika koeficient na inteligencija i se ozna~uva so IQ. Primer ako deteto ima 8 godini i uspe{no gi zavr{ilo site zada~i za 8 i polamite godini a niedna zada~a za postarite godini negoviot koeficient na inteligencija ke bide to~no 100. Se zama koeficientot na inteligencija da bide me|u 90-109, i toa poka`uva prose~na inteligencija. Ako e nad 109 poka`uva inteligencija nad prose~nata a ako e pod 90 pod prose~nata. Me|u poedincite postoi mnogu golema razlika vo stepenot na inteligencija. Mal stepen na inteligencija ima nad 140 koj mo`e da se smeta kako uslov za genijalnost iako sam po sebe se u{te ne e dovolen za genijalnost. Za da moze da se zboruva za genijalnost osven visokata inteligencija potebno e i upornost vo rabotata, otvorenost i drugi osobini. Ovie poedinci so zaostanata inteligencija se pazlikuvaat vo tri grupi na mentalna zaostanatost i toa:
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET