Fridrih frebel (makedonski) | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Fridrih frebel (makedonski)". Rad ima 23 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.

 
 
 
 
 
  Фридих Фребел
Семинарска работа
 
 
 
 
 
 
 
 
S O D R @ I N A
 
 
 
Voved...........................................................................................................................3
Idealisti~kata filozofija na Frebel............................................................6
Celta na vospitanieto..........................................................................................8
Glavni Frebelovi pedago{ki principi...........................................................9
Sva}aweto na Frebel za instinktite kaj deteto..........................................12
Razvojni fazi kaj deteto......................................................................................13
Igrata i nejzinoto zna~ewe...............................................................................14
Frebelovi darovi ................................................................................................15
Ulogata i zna~eweto na Frebel........................................................................19
Zaklu~ok..................................................................................................................21
Koristena literatura..........................................................................................23
V O V E D
Koga go spomenuvame imeto na Fridrih Frebel mislime, odnosno zboruvame za prviot ~ovek koj ja osnoval prvata predu~ili{na ustanova, detskata gradinka (Kindergarten). Mo`ebi ako ne be{e ovoj ~ovek, deneska nema{e da postojat ovie predu~ili{ni ustanovi koi mnogu doprinesuvaat za vospitanieto i razvojot na decata do sedumgodi{na vozrast.
Fridrih Frebel e ~ovek koj ni poka`a i doka`a deka predu~ili{noto obrazovanie na decata e mnogu va`no, a ova osobeno be{e naglaseno koga zapo~nal industriskiot presvrt, koj se odigral vo Evropa posle Francuskata Bur`oaska revolucija. Toga{ se pojavila potrebata od nova rabotna sila, {to dovelo do zaposluvawe na `enite i do zapostavuvawe na decata od ranata vozrast, {ie vospitanie tradicionalno bilo dovereno na majkata. Toa e ednata od pri~inite {to po~nuvaat da se sozdavaat ustanovi za ~uvawe i pripremawe za rabota so deca od pred{kolska i mlada {kolska vozrast, od koi samo nekoi imale pedago{ki karakter.
Kaj Frebel mo`at de se najdat mnogubrojni sporedbi na deteto so mladite bilki, {to dovelo do ideata za paradigmatski naziv na predu~ili{nata ustanova, usvoen skoro vo cel svet-detska gradinka. Ako se znae negoviot odnos sprema prirodata i veruvaweto vo zakonite koi so nea vladeat , za stavovite na deteto kako prirodno su{testvo, toga{ toj naziv kako {to izjavuva R.Gal nema samo alegoriska, tuku i realna smisla (Kamenov, 1999 str.94). Sekako sporedbata na deteto so bilkata denes ima smisla, ako so toa na eden metaforiski na~in saka da se uka`e na toa deka vo procesot na vospitanieto mora da se zemat vo predvid negovite osobini kako `ivo su{testvo, deka toa ne e vosok so koj nekoj formira ne{to po svoja volja. Me|utoa na mo`e da se re~e deka decata rastat prirodno kako bilki. M.Donaldson istaknuva deka decata ne se bilki so samo eden priroden na~in na rastewe. Tie se su{testva so bogati, raznovidni mo`nosti, su{testva so potencijal kone~no da go naso~uvaat sopstvenoto razvivawe.
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET