Pedagoške ideje u delu Vek deteta | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Pedagoške ideje u delu Vek deteta". Rad ima 12 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.

Садржај:
Увод 3
1. Педагошке идеје 5
2. Детињство као друштвена конструкција 7
3. Елен Кеј и педагошке идеје 9
Закључак 12
Литература 13
Увод
Конвенција о правима детета , као први међународни документ обавезујућег карактера који се посебно и свеобухватно бави правима детета , уводи појам партиципације коју дефинише као : један од четири основна принципа Конвенције ; групу партиципативних права која експлицитно или имплицитно подразумевају партиципацију ; посебан члан (члан 12) у којем се каже да дете има право на слободно изражавање сопственог мишљења и право да се његово мишљење узме у обзир у свим стварима и поступцима који га се тичу , у складу са узрастом и развојним могућностима.
Од настанка света , до данас , став према васпитању деце се мењао . Он је зависио од начина живота људи , њиховог положаја у друштву , али и трендова васпитања . Деца су дуго била додатна радна снага сиромашним породицама на селима . Патријархално друштво , поготово у одређеним религијским оквирима , тражило је да се током одрастања деца дисиплинују . Кант се у својим “Списима о васпитању ”, изричито залагао за то становиште – дисциплиновати дете свим средствима , па и физичком принудом и казном , како би се прирпемило за свет одраслих.
У XVII веку , са радовима великог педагога Жан Жак Русоа , став према васпитању деце почиње да се мења . Почиње да се цени дечија природа , дете се сматра исконски добрим бићем чији је развој потребно само добро усмерити и оно ће се само обликовати у доброг човека . Тако се развија правац у педагогији познат под називом педоцентризам . Овај правац је нарочито развијен у касном XI X и у раном XX веку , на начелима индивидуалне педагогије , као реакција против насиља које је владало у традиционалном васпитању . школама. 
Била су то настојања да се дође до васпитања , али и школе са друкчијом структуром васпитно-образовног рада , друкчијом организацијом , садржајем и методама рада . Али , како обично бива , од изразито строгог начина , васпитање се полако претварало у изузетно попустљив начин . Представница педоцентризма Елен Кеј је у својој књизи „Век дeтета “, рекла да је дете величанство коме се треба поклонити.
1. Педагошке идеје
Револуцију у савремено схватање детињства унела је књига шведске дизајнерке и теоретичара друштвених наука Елен Кеј „Век детета“, која је објављена давне 1900. године. Пророчански је предвидела да је „нужно усредсредити се на права, развој дечје личности и свеопште добробити најмлађих што је суштински важно за свако друштво“. Кустоси су се, следећи визију Елен Кеј, осврнули стотину година уназад, на колективне и појединачне визије дечјег света. Кроз историју наилазимо на разноврсне идеје: од утопијске замисли да треба створити свет који ће децу припремити на то да буду одговорни „грађани будућности“ до сурове стварности у којој су деца и њихова права извор политичког сукоба и немилосрдног експлоатисања.
Поштовање дечјих права представља значајан део реформских процеса у области демократизације предшколског васпитања и образовања. У складу са контекстом реформских промена, у овом раду је истакнут значај дечјих права у процесу припремања деце за полазак у школу. Конвенцијом о правима детета, прописано је да образовање и васпитање детета треба да буде усмерено на развој целокупне личности детета, као и на развој менталних и физичких способности до крајњих граница. Такође, васпитно-образовни рад треба да буде усмерен на развој поштовања права човека и основних слобода, као и поштовање принципа садржаних у Повељи Уједињених нација. Васпитно-образовни рад треба да се базира на поштовању дететовог културног идентитета, језика и вредности, националних вредности земље у којој дете живи и земље из које оно потиче, као и цивилизација које су различите од његове. Образовање и васпитање деце треба да буде усмерено на припрему детета за одговоран живот у слободном друштву, у духу разумевања, мира, толеранције, недискриминације, једнакости полова и пријатељства међу свим народима, етничким, националним и верским групама и лицима аутохотног порекла, као и развоју поштовања природне средине. Васпитно-образовни рад подразумева право детета на сопствено мишљење и право на слободу изражавања, право на информације, посебно оних које могу допринети свим аспектима његовог развоја. Такође, васпитно-образовни рад треба да буде усмерен на активну партиципацију детета у заједници која га окружује, право на одмор, слободно време и игру, као и на слободу окупљања и удруживања.
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET