Organizacija likovnih aktivnosti | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Organizacija likovnih aktivnosti". Rad ima 14 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.

Uvod
Od samog rođenja dete, pored fizioloških, ima i socio-emocionalne potrebe, koje nisu manje značajne za razvoj deteta i moraju se zadovoljavati. To su potrebe deteta za ljubavlju, nežnošću, pažnjom, podrškom, sigurnošću i dr.
Uloga vaspitačica u vrtiću jeste da predstavljaju kreatore prijatne atmosfere tj., povoljne socio-emocionalne klime, doprinose stvaranju opuštenosti, emocionalne sigurnosti i stvaraju mogućnosti za razne oblike socijalne interakcije i komunikacije.
Vaspitačice stvaraju raznovrsne situacije za individualne, paralelne i zajedničke aktivnosti, u malim grupama 2-4 deteta, i uspostavljaju odgovrajući pozitivan odnos sa detetom svojim prisustvom i blizinom,a sve u cilju očuvanja spontanosti deteata u kontaktu sa sredinom, negovanja otvorenosti deteta za doživljaje, pružanju pomoći u sticanju samostalnosti i razvijanju pozitivne slike o sebi, pomaganja detetu u usvajanju osnovnih normi ponašanja u okviru osnovnih moralnih vrednosti.
Razvoj dečjeg likovnog izražavanja sastavni je deo psihofizičkog razvitka svakog deteta. Taj razvoj prolazi kroz određene faze, ali se one ne mogu precizno odrediti jer vremensko trajanje nije isto za svu decu, niti ih sva deca prolaze. Svaki pokušaj dečjeg likovnog izražavanja treba podržavati i ohrabrivati.
U organizaciji grafičko-likovnih aktivnosti u vrtiću akcenat se stavlja na proces, a ne na rezultat tih aktivnosti, odnosno produkt dečjeg rada. Ne treba prekidati aktivnost deteta dok god traje interesovanje, niti treba insistirati da se deca uključe u ovaj vid aktivnosti ako ne pokazuju interesovanje, već im samo omogućiti da posmartaju drugu decu. Dečji rad je završen kada prestane dečje interesovanje, a ne kada je za odrasle rad završen, tj. „lep“.
Zadatak vaspitačica u vrtiću jeste da vode računa o izboru materijala koji će ponuditi deci, organizacija prostora tako da dete može da izabere materijal, boju i podlogu na kojoj će raditi, kao i upućivanje dece u korišćenje pribora i materijala. Na ovom uzrastu izbegava se dugo sedenje za stolom, pa se mnoge aktivnosti i ne izvode sedeći.
Likovne aktivnosti
Svako dete, zavisno od dispozicija i strukture psiho-fizičkih svojstava, kao i od uticaja sredine, postepeno razvija procese rada i oblikovanja. S druge strane, opšte zakonitosti razvoja pokazuju i neke zajedničke karakteristike pojedinih stadija likovnih procesa kod dece.
Likovno stvaralaštvo, međutim, nije moguće bez kreativnog odnosa prema problemu oblikovanja, bez obzira na uzrast. Zbog toga se treba imati u vidu i procese kreativiiosti, koji su takođe slojeviti. Najzad, vaspitni rad u predškolskom uzrastu ne može se ostvariti ni ako se ne uvažava dečja potreba za igrom, koja takođe ima različite strukrure i procese. To znači da osim uslova rada, stava vaspitača, kulturne i društvene tradicije i drugi faktori utiču na dečje likovno stvaralaštvo, pa se zbog toga ono i ispoljava u najrazličitijim vidovima.
Osobenosti dečjeg likovnog stvaralaštva su u toj meri različite da se ne mogu sistematizovati u neku preglednu podelu.
Poznato je da kreativni proces obuhvata uočavanje problema, Kritičko sakupljanje informacija (koje bi mogle doprineti da se problem reši), učenje, inkubaciju, improvizaciju, skicirапје, traganje za idejom, kao međufaze do samog otkrića (neka vrsta igre), samu kreativnu ideju, dakle stvaralačko otkriće (iluminacija), koje delimično u likovno stvaralaštvo uključuje i samu realizaciju (dakle, neka vrsta rada). Na kraju procesa nalazi se verifikacija ili provera ostvarenog rezultata (vrednovanje). Kako se ovaj proces ostvaruje na jednom likovnom radu, ali u pedagoškom smislu i u dužem periodu, kada ovakav period definišemo kao faze u procesu kreativnosti, i to faze učenja, stvaranja, rada i procenjivanja, onda će se u fazi učenja likovna aktivnost bitno razlikovati po svojoj strukturi od likovnih aktivnosti u fazi igre, stvaranja, odnosno realizacije. Samo se po sebi razume da se faza verifikacije, procenjivanja mora razlikovati od svih prethodnih faza.
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET