Nastavnik u koncepciji društva koje uči | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Nastavnik u koncepciji društva koje uči". Rad ima 12 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.

Uvod
• Teorijski gledano, u postojećem obrazovnom sistemu ako želite možete raditi svoj nastavnički posao na potpuno isti način sve do penzije. Ako je on administrativno korektno propraćen, to može proći bez ikakve primedbe sa strane, niko vas neće zbog toga otpustiti ili zameniti nekim ko drugačije, kvalitetnije radi . Međutim, suština je u tome da način na koji je obrazovni sistem koncipiran pruža takvu mogućnost, da ova »rupa u sistemu« postoji bez obzira na to da li je nastavnici koriste ili ne koriste. Samo postojanje ovakve mogućnosti šalje veoma lošu poruku: da u suštini nije ni važno koliko kvalitetno nastavnik radi, da niko nije zaista zainteresovan za to kako on radi, da se ne vodi računa o pravim efektima njegovog rada. Uostalom, i način vrednovanja nastavničkog rada usmeren je na početak procesa (uglavnom na administraciju - vođenje dnevnika), a ne na njegov kraj, efekte koje je postigao kod učenika.
• Dalje, neobično važan faktor jeste to što ne postoji način, kanal kojim bi se ono što nastavnik misli o svojoj praksi, ono što je iskustveno saznao o tome kako da rešava određene probleme u obrazovanju mladih generacija, uopšte čulo. Koliko nastavnik ima prilike da razgovara o svojim iskustvima iz prakse, o svojim nalazima, rezultatima rada, eksperimentima koje je sprovodio, analizama koje je o svojoj praksi pravio, o refleksijama vlastitog rada, o razvoju i napredovanju svojih učenika? Ko mu je sagovornik za ove teme? Da li se negde sistematski skupljaju ovakvi podaci? Ko su svedoci tih nalaza, rezultata, inovacija do kojih nastavnik dođe? Zaista, kome nastavnik priča o vlastitoj praksi? Najčešće nekom od svojih prijatelja, istomišljenika, ali njih često nema mnogo u njegovom okruženju. Često su nastavnici ponukani da ispričaju svojim kolegama o tome šta rade i šta im se dešava, šta su novo preduzeli, ali, jednako često u samom kolektivu nailaze na komentare tipa: »pusti to Boga ti...«, »kakve vajde od te priče...«, »ko te još sluša, koga još briga za to ...«, »šta se time zaluđuješ, gledaj nešto od čega se živi...« , »za ovu platu dovoljno je što uopšte dolazimo na posao..«. Dakle, ne postoji kanal kojim bi se prenosile nastavničke refleksije o vlastitoj praksi , a ne postoji ni povratna sprega između ovih informacija i obrazovanja nastavnika – način da uvidi koje je o svom poslu nastavnik stekao u praksi povratno oblikuju inicijalno obrazovanje budućih nastavnika. Posle nekoliko godina radnog iskustva, svaki nastavnik vrlo jasno i precizno može da kaže šta mu je na osnovnim studijama nedostajalo, šta bi trebalo promeniti u bazičnom obrazovanju budućih kolega zbog lakšeg snalaženja u praksi, a to nas vraća na početak: Da li se negde sistematski skupljaju takvi podaci i utiču li oni na proces obrazovanja budućih nastavnika?
Društvo koje uči
Kontinuirane socijalno-politi čke i ekonomske promene, ubrzan naučno-tehnološki razvoj, posebno ekspanzija modernih i postmodernih formi tehnologije koji se dešavaju u savremenom svetu iznedrile su pojam i fenomen “društvo koje uči”. Njegove teorijske i filozofsko-socijalne osnove nalaze se u koncepciji doživotnog obrazovanja i učenja kao i u pojmovim a koji podržavaju i elaboriraju, kao što su : informatičko društvo, postindustrijsko društvo, civilno društvo itd. Uspostavljanje društva koje uči je osnovni trend u razvoju budućih društava. Posle zdravog, informatičkog, otvorenog, obrazovanog društva dominantna vizija i ideal postaje društvo koje uči. Reč je o viziji socijalne evolucije u čijoj se osnovi nalazi doživotno obrazovanje.
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET