Nastavni plan i program za srednje škole | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Nastavni plan i program za srednje škole". Rad ima 8 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.

 INTERNACIONALNI UNIVERZITET U NOVOM PAZARU
FAKULTET:PEDAGOSKO PSIHOLOSKE NAUKE
SMER:VASPITAC
NASTAVNI PLAN I PROGRAM ZA SREDNJE SKOLE
SEMINARSKI RAD
SADRZAJ
Uvod
Projam nastavnog programa
Raspored sadrzaja u nastavnom programu
Nastavni plan
Zakljucak
Uvod
Srednja škola je ustanova za obavljanje delatnosti u oblasti srednjeg obrazovanja i vaspitanja. Srednjoškolskim obrazovanjem se svakome pod jednakim uslovima i prema njegovim sposobnostima , nakon završetka osnovnog školovanja , omogućava sticanje znanja i sposobnosti za rad i nastavak školovanja .
Djelatnost srednjeg školstva obavljaju srednjoškolske ustanove i druga pravna lica , a obuhvata različite vrste i oblike vaspitanja i obrazovanja , osposobljavanja i usavršavanja koji se ostvaruju u skladu sa odredbama Zakona o vaspitanju i obrazovanju u osnovnoj i srednjoj školi. (Narodne novine broj 87/08.)
Programi srednjeg školstva su:
1. programi za sticanje srednje školske spreme
2. programi za sticanje srednje stručne spreme
3. programi za sticanje niže stručne spreme i
4. programi osposobljavanja i usavršavanja . Programima za sticanje srednje školske , srednje stručne spreme i niže stručne spreme stiču se znanja i sposobnosti za rad i nastavak školovanja .
Programima osposobljavanja i usavršavanja dopunjuju se stečena znanja , sposobnosti i veštine za rad u struci .
Pojam nastavnog programa
Ove dve definicije su, po suštini, iste s tom razlikom što se u prvoj naglašava sistem sadržaja, a u drugoj da je to školski dokument kojim su propisani sadržaji. "Ovo" dokument "i" propisani "ima prizvuk državne regulative, ali i u prvoj definiciji, u kojoj se pominje sistem sadržaja, to nije isključeno jer i država propisuje po nekom sistemu" (Vilotijević, 1999: 39).
Nastavni program je niz odluka. Odlučuje se prvo o tome šta se i zašto uči, a posle kako i čime. Šta iskazuje koje sadržaje, zašto naglašava da se u programiranju mora odlučiti koje namere, i kojim ih metodama I medijima treba ostvariti.
Kada se govori o reformama obrazovanja, uvek se govori i o reformi programiranja nastave. Dosadašnjem programu je zamerano da je statičan, dovršen, uopšten i apstraktan, preobiman, horizontalno i vertikalno preobiman i neusklađen sa razvojnim potrebama i interesovanjima dece. S druge strane se navodi da je kulikuralno programiranje kontinuiran, dinamičan proces, konkretan posao neposredno povezan sa obrazovno-vaspitnom praksom. Potrebno je, dakle, definisati programiranjem ishode obrazovanja, a ne samo ciljeve.
Ishodi (rezultati, ostvareni efekti) obrazovanja određuju znanja, umenja, stavove i vrednosti koje svaki učenik treba da razvije u okviru obaveznog i opšteg srednjeg obrazovanja, kao realizaciju postavljenih ciljeva obrazovanja, radi aktivnog učešća u društvenom životu, uspešnog zadovoljavanja sopstvenih potreba i interesa , razvijanja sopstvene ličnosti i potencijala i doprinosa razvoju društva i kulture.
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET