Narodne bajke - Aždaja i carev sin, Međedović, Biberče | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Narodne bajke - Aždaja i carev sin, Međedović, Biberče". Rad ima 17 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.


Народне бајке
(семинарски рад из Књижевности за децу)
Ментори: Студент:
Крушевац
2008.
Садржај :
Увод...............................................3
Порекло бајки................................3
Српске народне бајке....................4
Аждаја и царев син........................7
Биберче...........................................13
Литература......................................11
Увод
Бајка представља најлепши облик усмене прозне књижевности. По постанку је веома стара, настала је у најраније доба човековог постанка, али касније се није угасила, већ се још више развила и обогатила. У бајкама има много фантастике, много је сцена и ликова које је створила слободна и разиграна човекова машта.
Притиснути различитим природним, елементарним непогодама, а касније и друштвеним невољама, људи су маштали о срећном животу и те снове прекрили уметничким велом бајке(1). Такву тежњу изражавају и чаробни штап, и летећи ћилим, и Аладинова лампа, и чизме од седам миља, као и ликови сиромашних младића, који седају на царски престо, и мудрих, вредних сиротица, које постају царице…
Порекло бајки
Неке бајке чувају елементе дубоке прошлости и трагове паганског друштва и паганских схватања и обичаја, још из прехришћанског времена, док неке бајке познају мотиве из ближе прошлости. У многим бајкама присутни су мотиви и фантастична бића и симболи из праисторије ( змајеви, виле, канибализам, животиње које говоре...), у неким бајкама су старогрчки мотиви ( оковани херој, демони, ватра као знак божанске моћи...), док код других срећемо хришћанске симболе: крст, вера у бога, црква, литургија. Све ово указује на различиту старост, на различито време настанка настанка појединих бајки, односно стварања или преузимања појединих митова који се јављају у нашим и у свим бајкама света.
Вук Караџић, као и велики број лингвиста, истицали су да су поједине српске бајке старе и више хиљада година.
(1)Љиљана Ћук, Дух народа-живо врело фантазије и мудрости, интернет издање
Српске народне бајке
У српској народној књижевности, приказани су друштвени односи, животна мудрост, колективно искуство народа, породични живот... Српску усмену књижевност уопште карактерише велики утицај разних култура: словенска предања, панононско наслеђе, старобалканске културе, елементи хришћанства, ислама и приморске културе. Бајке и приче преносиле су се усмено са колена на колено, из генерације на генерацију. Тек са Вуком Караџићем почиње систематско скупљање и објављивање народне усмене књижевности.
1821. године, у Бечу, Вук Караџић је објавио књигу „Народне српске приповијетке“. Књига је садржала дванаест приповетака.1853. Вук, такође у Бечу, издаје књигу са великим бројем бајки, прича легенди и анегдота, под називом „Српске народне приповијетке“, са посветом „славноме нијемцу“ Јакову Гриму. Ова збирка сврстала је српску народну књижевност раме уз раме са великанима светске књижевности(2).
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET