Narkomanija - porok savremenog života | seminarski diplomski
Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Narkomanija - porok savremenog života". Rad ima 19 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.
UNIVERZITET U NOVOM SADU
FILOZOFSKI FAKULTET
NOVI SAD
Seminarski rad iz predmeta
INTERAKTIVNA PEDAGOGIJA
Novi Sad, 2008.
Rezime
Ilustracija 1.
Večina smatra drogu poput igre (ilusrtacija 1.) – i ne greše mnogo. Pojam narkomanija ima mnogo sličnosti (Ilustracija 2. levo) sa igrama, ali su razlike (ilustracija 2. desno) one ustvari koje bi trebale da nas odvrate od te iste „igre“.
Ilustracija 2.
Šta je droga?
Mogli bismo reći, sve od kofeina u "bezazlenoj" šoljici čaja ili kafe, pa do smrtonosnog kokaina koji se prodaje skoro pa i na trafikama..
PRVO ČOVEK UZIMA DROGU,
ZATIM DROGA UZIMA DROGU I
NA KRAJU DROGA UZIMA ČOVEKA.
Uvod
Izuzetno široka i nezahvalna tema za razumljivo, kratko definisanje. Konstantno je podložna redefinisanju zbog distribucije novih droga, menjanjem trendova i stilova života i “filozofskih pristupa” omladine tj. društva.
Zašto neko onda počne da uzima “nešto”, za šta zna da će ga prvo osiromašiti i osakatiti, unesrećiti, a na samom kraju i ubiti… Zašto statistički podaci realno govore o minimalnom procentu osoba koje u zadnjim trenutku ipak uvide svoj “kraj” i osete nagon za istinskim preživljavanjem. Kako je uopšte moguće rešiti zavisnost o drogama? Da li je ta mogućnost eventualno ulaznica za “filozofe” koji se žele oprobati u lavirintu “minskog polja” koje preživi “jedan ili tri od sto”? Ozbiljno shvatiti pojavu i prateću problematiku narkomanije, spolja, posmatrački, ili iznutra nije nimalo jednostavan proces koji se generalno može staviti u pismenu formu.
OPŠTE INFORMACIJE O SAMIM DROGAMA
Najčešće (ali ne i jedine) korišćene droge su:
Marihuana;
Ekstazi;
Kokain;
Heroin;
LSD.
Pored pomenutih, često se koriste: Amfetamin i metamfetamin (spid)i razni inhalanti (sprejevi, lakovi, lepokovi...).
MARIHUANA (slika 1.)
(slika 1.)
OPŠTE INFORMACIJE:
Marihuana je preparat šestomesečne biljke kanabis (indijske konoplje) koja uspeva u uslovima umerene ili tropske klime. Neretko se uzgaja i u plastenicima, na balkonima ili u stanovima uz pomoć veštačkog (UV) svetla. Tokom svog rasta od semena do zrelosti, biljka ima razne faze izgleda, ali finalno uglavnom ima oblik grma, maksimalne visine do 2,5m u zavisnosti od porekla (kvaliteta) semena i uslova agrarnog tretiranja. U donjoj zoni biljke su peteljke sa pet listova nazubljenih rubova, oblika koji podseća na raširenu šaku, a na krajevima izdanaka se nalaze mali listovi sa cvetovima ili semenom obavijeni smolastom masom koja sadrži najaktivniji deo za konzumaciju. Posle sazrevanja upotrebljivi delovi biljke se suše, a zatim sitne i eventualno presuju radi očuvanja kvaliteta i lakšeg transporta, pa se takav preparat pojavljuje na “dilerskom” tržištu. Maslinasta, zelena ili siva masa, na uličnom tržištu se najčešće pakuje u staniol, najlon, kutiju od šibica ili sl. Hašiš je preparat (koncentrat) koji se pravi preradom najaktivnijih delova marihuane. Na uličnom tržištu se pojavljuje u raznim oblicima, najčešće kao “plastelinska masa” koja izgledom najviše podseća na kockicu ili kuglicu čokolade (svetlo ili tamno smeđe boje). Ulje od marihuane se jako retko pojavljuje na našem tržištu.
...
CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET