Moralno vaspitanje | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Moralno vaspitanje". Rad ima 12 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.


SEMINARSKI RAD IZ OPŠTE PEDAGOGIJE
“MORALNO VASPITANJE”
UVOD
Društveno, a posebno moralno vaspitanje, je uvek bilo aktuelno. Svako društvo je nastojalo da na mlade generacije prenese civilizacijske i druge tekovine, iskustva i tradiciju i na taj način da uspostavi kontinuitet u svom razvoju. Pored prenošenja kulturnih i drugih tekovina, svako društvo je pred mlade postavljalo određene zahteve u pogledu normi zajedničkog života i delovanja, kao i vrednosti, značajne kako za društvo, tako i za pojedince.
U toku svog razvoja svako društvo je doživljavalo različite, veće ili manje promene. U prelomnim razdobljima te promene su izazivale potrese i u oblasti društvenog i moralnog vaspitanja mladih.
Kada je reč o moralnom vaspitanju, veoma je bitna uloga škole u prihvatanju moralnih vrednosti i usvajanju istih. Takođe je bitan i uticaj nastave i učenja na moralno vaspitavanje dece i mladih.
SUŠTINA, CILJ I ZADACI MORALNOG VASPITANJA
Moralno vaspitanje je uvek i društveno vaspitanje jer priprema pojedinca za zajednički život u okviru društvenih grupa i zajednica, a društveno vaspitanje je uvek i moralno zato što predstavlja pripremu za poštovanje istih tih vrednosti u životu.
Reč moral dolazi od latinske reči moralis=moralni i mores=običaj, život, što znači moralan, koji pripada moralu, živi u skladu sa moralnim zahtevima. Moral je jedan od oblika društvenog saznanja, to je složena i mnogostrana pojava društvenog života koja u sebe uključuje principe, norme, pravila i zahteve, koji određuju i regulišu ponašanja ljudi u svim oblastima društvenog i ličnog života, odnose prema stvarima i pojavama realnog sveta, kao i uzajamne odnose u ispunjavanju obaveza prema društvu, određenoj socijalnoj grupi, drugim ljudima i samom sebi.
Treba imati u vidu da se u različitim epohama, kulturama, civilizacijama i društvima brojne norme i oblici ponašanja mogu na taj način kvalifikovati, iako ne spadaju u moral is a moralom nemaju ništa zajedničko.
Moral ima tri osnovne funkcije:
Gnoseološkoj
Regulativnoj
Vaspitnoj
Gnoseološka funkcija morala se iskazuje u specifičnosti uzajamnih odnosa ljudi koji imaju društveni značaj, a javljaju se u njihovom neposrednom opštenju.
Regulativna funkcija morala nastoji da uredi i uskladi odnose čoveka prema čoveku, porodici i društvu.
Vaspitna funkcija morala je zasnovana na organizovanom i usmerenom radu da se kod onih koje vaspitavamo formiraju poželjni moralni kvaliteti.
Ciljevi morala grupisani su u šest kategorija:
Vrednosni značaj – koje određuju odnos pojedinca prema osnovnim vrednostima kao što su humanizam, internacionalizam, angažovanje, sloboda čoveka, demokratizam, poštovanje rada.
Društveni značaj – podrazumevaju odnos pojedinca prema društvu kom pripadaju: patriotizam, društvena angažovanost, kolektivizam, disciplinovanost.
Interpersonalni značaj – zajednički život među pojedincima i obuhvataju poštovanje tuđeg dostojanstva, uvažavanje života, toleranciju, poštovanje tuđe imovine, lojalnost, osećanje zajedništva.
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET