Moralno i društveno vaspitanje | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Moralno i društveno vaspitanje". Rad ima 8 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.


OPŠTA PEDAGOGIJA
TEMA: Moralno i društveno vaspitanje
Aleksandar Tadic Sasa Vasic 177/2011
Suština cilj i zadaci moralnog vaspitanja
Moral dolazi od latinske reči moralis = moralni I mores= običaj , život , što znači moralan , koji pripada moralu , živi u skladu sa moralnim zahtevima . Moral je jedan od oblika društvenog saznanja . To je složena I mnogostrana pojava društvenog života. Ona obuhvata principe , norme , pravila I zahteve koji određuju I regulišu ponašanje ljudi u svim oblastima društvenog I ličnog života , odnose prema stvarima I pojavama realnog sveta I uzajamne odnose u ispunjavanju obaveza prema društvu , određenoj socijalnoj grupi , drugim ljudima I samom sebi . Moralno vaspitanje je uvek I društveno jer priprema pojedinca za zajednički život u društvenoj grupi I zajednici , a društveno vaspitanje je uvek I moralno zato što predstavlja pripremu za poštovanje tih istih vrednosti u životu. Moral takođe sadrži uslovljene poglede I shvatanja ljudi iskazanih u obliku moralnih ideala I sistema moralnih vrednosti. Pod moralom se podrazumeva skup opšteobavezujućih normi I obrazaca ponašanja , a odnose se na postupke koji se mogu razmatrati kao dobri ili rđavi . U različitim epohama , kulturama I civilizacijama mnoge norme I oblici ponašanja mogu biti kvalifikovani kao moralne a da nemaju ničeg zajedničkog sa moralom.
Termin “moral” u upotrebi razlikuje dva značenja : 1. Sociolozi I istoričari govore o moralu posebnog društva ili društvenih grupa , o onome što se smatralo “moralnim ” ili “nemoralnim , na primer u antičkoj Sparti , Atini , Rimu . 2. Za označavanje “posebne vrste ljudske misli I akcija ” kada se ne utvrđuje šta je moral određenje društvene zajednice , već pravimo neku vrstu logičke ili pojmovne klasifikacije područja morala.
Za moralno postupanje pojedinaca poseban značaj ima namera , intencija. Moralnost ne zavisi samo od moralnog sadržaja već I od intelektualne sposobnosti pojedinaca , od snage njegove volje , koja se pokazuje na planu saznanja I na planu aktivnosti , kao I od njegovih namera.
Može se govoriti o tri osnovne funkcije morala:
Gnoseološka funkcija morala – Iskazuje se u specifičnosti uzajamnih odnosa ljudi koji imaju društveni značaj, a javljaju se u njihovom neposrednom opštenu. To se ostvaruje u moralnim pogledima, ocenama, normama, osećanjima, postupcima
Regulativna funkcija morala – Nastoji da uredi i uskladi odnose čoveka prema čoveku, porodici, društvu. Stepen efektivnosti i uticaja ove funkcije zavisi od karaktera određenog društva.
Vaspitna funkcija morala – zasnovana je na organizovanom i usmerenom radu da se kod onih koje vaspitavamo formiraju poželjni moralni kvaliteti.
Proces moralnog razvoja i vaspitanja se ostvaruje usvajanjem određenih znanja na osnovu kojih se formira sistem moralnih vrednosti, razvijaju moralna osećanja i stvara moralno iskustvo.
Poseban uticaj na moralno vaspitanje ima socijalno moralno regulisanje uticajem na moralno norme, koje se ostvaruje na tri nivoa: mikro i makorosocijalne sredine i individualnog usvajanja moralnih normi , principa i ideala. Za pedagošku teoriju i praksu poseban značaj ima individualan nivo.
Osnovni cilj moralnog vaspitanja odnosi se na formiranje pojedinaca kao moralnog subjekta koji misli, oseća i deluje u skadu sa zahtevima društvenog morala, vrednosti, zahteva i pravila.
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET