Moralne dileme i moralni konflikti | seminarski diplomski
Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Moralne dileme i moralni konflikti". Rad ima 9 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.
Универзитет у Нишу
Филозофски факултет
Департман за педагогију
МОРАЛНЕ ДИЛЕМЕ И МОРАЛНИ КОНФЛИКТ
Семинарски рад из Моралног васпитања
Ниш, 2009.
Садржај
Увод
1.Теоријски приступ проблему
1.1.Моралне дилеме
1.1.1.Својства моралнох дилема
1.1.2.Врсте моралних дилема
1.1.3.Упознавање са дилемом
1.1.4.Заузимање става
1.1.5.Дискусија у малој групи
1.1.6.Дискусија целог разреда
1.1.7.Завршавање дискусије
Литература
Увод
Моралност је нешто што је саставни део сваке индивидуе, чак и ако се не васпитава. Не разликују се особе према томе да ли поседују моралне норме, или не. Не постоји особа без моралних начела. Једино што се међу појединцима разликује су управо та начела и те норме, колико су усвојени, на који начин, и која је њихова функција.
Без обзира на то што се деца морално васпитавају током одрастања (често се то чини и несвесно) ипак је битно да родитељи, а поготово наставници поседују одређена знања, а и вештине за то васпитавање. Јер без неког реда, без свесног деловања на децу може се постићи супротан ефекат, деца могу усвајати сва понашања која уоче у спољашњој средини, без представе да ли су она по њих штетна или корисна.
Једна од најбитнијих улога моралног васпитања јесте развијање критичког мишљења код детета, које је пресудно за његов даљи развој, јер управо оно омогућава детету да касније раздвоји добро од лошег, корисно од штетног итд. У томе је поред породице, чија је улога неоспорна, веома битна и улога школе, као и начин на који се то критичко мишљење развија.
Дете се рађа као немоћно биће, биће које је несвесно околине, несвесно својих али и туђих поступака, и као такво без помоћи околине оно неће моћи да се развије, не само физички, већ ни интелектуално, ни морално. А да би могло да функционише у друштву које је креирано по различитим прописима и захтевима оно мора добити могућност да се морално васпитава.
Без обзира на то што је морал индивидуална ствар, и што се разликује од културе до културе, од друштва до друштва, чак и од епохе до епохе, он мора бити лично право сваког појединца, право које свако може остварити вапитањем. Три кључна фактора у моралном васпитању су: друштво, школа и породица; преко њих дете упознаје свет, социјализује се и развија своју моралну свест. Због тога је битно да сваки од ових фактора буде присутан, а још битније да буде добро организован, како би испунио своју функцију.
...
CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET