Metodika odgojne delatnosti | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Metodika odgojne delatnosti". Rad ima 6 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.

Sadržaj
Uvod 2
1. POJAM ODGOJA 3
2. VRSTE I CILJEVI ODGOJA 5
2.1. Cilj i zadaci odgoja 5
1.2. Vrste odgoja 5
ZAKLJUČAK 7
LITERATURA 8
Uvod
Odgoj treba shvatiti kao aktivan proces, odnosno aktivnost onoga ko organizuje i vrši uticaje, ko usmerava i rukovodi tim uticajima, na jednoj strani, i aktivno učestvovanje u tom procesu onoga na koga se vrši uticanje, ko se odgaja, na drugoj strani. Stepen aktivnosti jednog i drugog faktora zavisi od niza činioca, od dobi, od organizovanosti procesa vaspitanja itd, ali je bitno da je ta aktivnost jedna od osnovnih komponenti vaspitanja.
Razmatrajući odgoj u vezi sa životom, sadržajima na kojima se ostvaruje, uslovima u kojima se odvija i organizuje, kao i u vezi sa postignutim rezultatima, odgoj kao poziv se može definisati: Odgoj je najširi pedagoški proces, samim tim i najširi pedagoški pojam, koji obuhvata celokupnu organizaciju svih odnosa, uticaja, aktivnosti, metoda, sredstava, sadržaja, faktora, organizacionih oblika itd., pomoću kojih se ostvaruje cilj odgoja.
POJAM ODGOJA
Odgoj je međuljudski odnos u kojem se stvaraju uslovi za razvoj ljudske jedinke. To je odnos između roditelja i dece, dece i druge dece, odgajatelja i odgajanika, učitelja i učenika. Taj odnos nije nikad jednostran, on uvek menja i odgajanika, ali i odgajatelja. Taj je odnos u funkciji podsticanja rasta i razvoja ličnosti, a ako nije onda se ne može zvati odgojem.
Definicija koju smo naveli polazi od humanističke teorije. Druga teorijska shvatanja čoveka i društva vode drugačijem shvatanju odgoja. Navodimo samo neka:
Odgoj se često shvata kao oblikovanje ponašanja. Ponašanje koje je društveno prihvatljivo pozitivno se potkrepljuje (odobrava, pohvaljuje), a koje nije prihvatljivo, negativno se potkrepljuje (osuđuje, kažnjava). Dete tako postupno biva naviknuto na ponašanje koje neće izazvati osudu i negodovanje drugih. Ovo je svakako jedan vid odgoja, ali se odgoj time ne iscrpljuje. Pojava tzv. društveno neprihvatljivog ponašanja (agresija, krađa, kriminal) događa se i pored negativnog potkrepljenja i ne može se rešiti nagradama i kaznama.
Odgoj se shvata i kao učenje vrednosti - šta je dobro, a šta loše, šta se sme, a šta ne. Kad mlada ljudska jedinka usvoji određeni sistem društvenih vrednosti, onda se proces odgoja smatra završenim. Ovome je donekle slično shvatanje odgoja kao moralnog odgoja, odnosno učenja određenih moralnih normi i navikavanja da se postupa u skladu s tim normama. Sigurno je da u procesu odgoja ljudska jedinka usvaja i određeni sistem društvenih vrednosti i moralnih normi, ali to je ipak samo jedan vid odgoja. Agresivno dete nije posledica nepoznavanja moralnih normi, nego nezadovoljenosti nekih od osnovnih ljudskih potreba i ispoljavanje destruktivnosti. Onemogućavanje izražavanja agresivnosti na jedan način rezultiraće drugim vidom agresivnosti i tu moralna pouka uopšte ne pomaže.
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET