Shvatanje sposobnosti | seminarski diplomski
Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Shvatanje sposobnosti ". Rad ima 9 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.
Shvatanje sposobnosti
-Seminarski rad-
Sadržaj:
Shvatanje o sposobnosti --------------------------------------------------------------- 3
Dvofaktorska teorija sposobnosti --------------------------------------------------- 5 Terstenova teorija sposobnosti -------------------------------------------------------5
Bertova hijerarhija teorija sposobnosti---------------------------------------------7
Shvatanje fluidne i kristalizovane inteligencije------------------------------------8
Zaključak --------------------------------------------------------------------------------10
Literatura---------------------------------------------------------------------------------11
Shvatanje o sposobnosti
Inteligencija je sposobnost uspešnog rešavanja problema ili sposobnost uspešnog snalaženja u novim i različitim situacijama. Psiholozi su sastavili podugačak spisak nekognitivnih činilaca koji u većoj ili manjoj meri sputavaju inteligentno ponašanje:
. nedostatak motivacije
. nedostatak upornosti i istrajnosti
. nekontrolisana impulsivnost i emocionalna nestabilnost
. nerazvijene tehnike uspešnog učenja i mišljenja
. nepoznavanje sopstvenih sposobnosti i osobina
Neki psiholozi određuju ineteligenciju kao opštu mentalnu adaptibilnost na nove probleme i nove situacije u životu. Prema takvom shvatanju, inteligentne osobe se mogu uspešno snalaziti u velikom broju različitih situacija. Prema shvatanju Vernona, inteligencija sadrži u sebi i stvaralačku komponentu koja je sadržana u funkcijama:
. sposobnost planiranja,
. predviđanja,
. originalnost,
. rešavanje problema,
. razvijanje mentalnih shema.
tražila imaginativno mišljenje i njegovi testovi su sastavljeni po uzoru na školske zadatke gde je dominantno mišljanje po analogiji. Većina kasnijih testova zadržala je te karakteristike, čime je znatno smanjena mogućnost za ispitivanje kreativnog mišljenja. Prema Bujasu inteligentne osobe se odneinteligentnih razlikuju prema sledećem:
. mnogo češće se nalaze u problemskim situacijama i žive u mnogo nemirnijem svetu i osetljiviji su za probleme;
. imaju razvijeniju metodološku originalnost u rešavanju problema;
. probleme rešavaju na osnovu uvida u situaciju, kontrolišu rešenje i uravnoteženje problemske situacije, tj. odlikuju se kontrolom mišljenja.
U ispitivanju Kvaščeva nađeno je da visokokreativna grupa ima sledeće odlike organizacije kognitivne strukture:
. kognitivni elementi kod kreativnih subjekata povezani su na osnovu kreativne generalizacije te su sposobni da i veoma udaljene elemente grupišu u nove kompleksne celine;
. kognitivna struktura kreativnih subjekata je komplaksnije prirode;
. oni imaju složeniji sistem saznanja od nekreativnih objekata i struktura kognitivne organizacije kreativnih subjekata više je usmerena ka onome što je novo, neuobičajeno i udaljeno. Kreativne ličnosti poseduju veću pokretljivost elemenata kognitivne strukture tako da mogu vršiti različite transformacije.
Prema Kvaščevu, bitni aspekti inteligentnog ponašanja jesu u tome da je to ponašanje uspravljeno ka cilju i da obuhvata uviđanje i zaključivanje. To je globalna sposobnost ličnosti da svrsishodno deluju i da izlazi na kraj sa svojom sredinom. Globalna je zato što je sastavljena od elemenata ili sposobnosti koji, iako nisu sasvim nezavisni, ipak mogu kvalitetno da se diferenciraju. Merenjem ovih sposobnosti mi u krajnjoj liniji procenjujemo inteligenciju. Ali inteligencija nije istovetna sa prostim zbirom tih sposobnosti, iako ih uključuje u sebe. Za to postoje tri važna razloga:
...
CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET