Rimovanje i stihotvorstvo kod dece | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Rimovanje i stihotvorstvo kod dece". Rad ima 10 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.

УВОД
Наизглед безначајне активности деце, измишљање стихова, рима, читавих песмица кроз игру, могу послужити васпитачу да подстицајно утиче на различите аспекте дечјег развоја, а посебно на развој говора.
Неки психолози сматрају да употреба стихотворства и римовања у изражавању детета остварује одређене васпитно – образовне циљеве што се у пракси потврдило.
РИТАМ
Ритам је општа појава говора, јер свако изражавање одликују језичко – ритмички покрет. Ритам није ништа друго него организовано планско понављање извесних језичких сигнала (слогови, акценти, паузе, реченичка интонација . . . ) у одређеним краћим размацима времена.
У обичном говору ритам је физички условљен радом наших органа за дисање. Из природног ритма, у чтитању и писању, развио се свесни ритам у књижевности и то постепено.
У прошлости људи су током рада певали песме у ритму радних покрета да би олакшали свој рад.
Говорни, прозни и стиховни ритам ја важан импресивни елемент дикције у који спадају :
АРТИКУЛАЦИЈА (сонорни звучни импулси ),
АКЦЕНТУАЦИЈА ( интензитетски импулси ),
РИТАМ И ДИСАЊЕ У ИЗГОВАРАЊУ ( интонациски импулс );
Прозна реченица се по свом изузетно разликује када се она изговара у обичном говору од прозне реченице у уметничком књижевном тексту, због тога што се књижевним текстовима ритам поклапа са интонацијом прозне реченице коју организује писац.
У зависности од тога шта писац жели да постигне прозним реченицама, оне могу бити :
ИНТОНАЦИОНО ТАЛАСАСТЕ,
ИСПРЕКИДАНЕ,
ИНТОНАЦИОНО ИНТЕНЗИВНЕ И КРАТКЕ,
ДУЖЕ И ИНТОНАЦИОНО РАЗНОВРСНЕ . . .
У ритму ТЕМПО зависи од основног тона и расположења; ФОРТИТЕТ ( јачина ) зависи од интензитета доживљене емоције или ефекта; ВИСИНА зависи од квалитета расположења.
Постоје два вида песничког ритма : везани римом и бројем слогова стиха и тзв. слободни стих. У везаном стиху наглашени слогови су подједнако распоређени, постоји стих или рима, јављају се правилна смењивања наглашених и ненаглашених слогова. У слободном стиху не постоји рима, стихови су састављени из неједнаког броја слогова, наглашени и не наглашени слогови су слободни, слично као у прози. У дечјим песмама постоје стихови од по једне речи поређаних једна испод друге, који такође имају ритам као на пример у песмици „Ловац Јоца“, Драгана Лукића.
ЛОВАЦ ЈОЦА
Бам ! Трас !
Бам ! Трас !
Бам ! Трас !
Убих лава сам ! Неста мокри пас !
Так ! Шкљоца !
Так ! Шкљоца !
Так ! Шкљоца !
Убих тигра чак ! Ја сам ловац Јоца !
Драган Луки
УЛОГА ВАСПИТАЧА У ИНТЕРПРЕТАЦИЈИ И УСВАЈАЊУ ДЕЧЈЕ ПОЕЗИЈЕ
Улога васпитача у усвајању одређене песме је подједнако важна колико и његова улога у интерпретацији. Деца млађег узраста су заинтересована за песничку слику, јер они говоре и мисле у сликама. Када васпитач интерпретира одређену пему, деца замишљају слике и тако се интересују за визуелне и аудитивне доживљаје. Васпитачеве интерпретативне способности морају бити добре, посебно код песама изузетних звуковних вредности, како би помогао деци да развијају говор, осећај за ритам и визуелну и аудитивну имагинацију. Поред тога васпитач треба да стави акценат на запажање оних елемената који се у песми могу видети, чути, ослушкивати . . .
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET