Porodično vaspitanje | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Porodično vaspitanje". Rad ima 11 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.

Увод
Породично васпитање је прво васпитање које дете стиче, оно је темељно и зато је најснажније. Свако следеће васпитање гради се на домаће. Васпитање је у породици природни процес, који резултира из целокупног начина живота у породици,међусобних односа, поверења и љубави између њених чланова. Васпитање у породици почиње доласком детета на свет,што значи раније него у другим установама. Пошто је породична заједница заснована на крвној вези она одише емоционалном топлином и љубављу. Васпитање у породици засновано је на блискости и топлини међу члановима породице (мисли се на хармоничну породицу) и у нјему нема формалиѕма, дете може слободно да изрази своје жеље и интересованја јер се породични односи не поставлјају хијерархијски, нема строгог плана и систематичности у васпитном деловању него се на децу утиче спонтано, онако како захтевају или омогућавају конкретне породичне ситуације.
Породица има утицаја на развој личности детета,па чак и онда када родитељ говори, ради несто,понаса се, без жеље да васпитава, дете и тада учи, формира своју личност.
Општи погледи о васпитању и породици
Васпитање је жива интеракција и комуникација активних субјеката васпитаника и васпитача, која плански усмерена на развијање способности потребне за љутску активност, за стварање услова за живот, рад и просперитет. Као облик социјализације васпитање је усмерено на уобличавање понашања у социјално пожељном смеру. Овај процес може бити индивидуалан и групан.
а) Теорија емпиризма-човека природна нарав и карактер су унапред одређени, па су могућности васпитања ограничене ;
б) Теорија емпиризма-човек је продукт васпитања. Ништа није урођено, већ је све стечено;
в) Теорија конвергенције-наследни елементи постоје , то су диспозиције и оне су услов развитка. Без диспозиција васпитанје није могуће, као што диспозиције без васпитања немају значај;
г) Мултифакторска теорија-на развитак човека утиче наслеђе, друштвена средина и васпитање али и властита свесна активност.
а) Почива на хетеросексуалним везама помоћу којих мушкарци и жене задовољавају полне, духовне, моралне и друге потребе и обезбеђује репродукцију друштва рађањем потомства;
б) Заснивана систем сродних односа као основ за полне табуе и поделу улога унутар породица;
в) Обезбеђује и развија социјалне и индивидуалне особине личности;
г) обезбеђује обављање одрђених економских делатности.
У породици постоје два основна типа односа: брачни односи (веза између мужа и жене) и сроднички односи (веза између родитља и деце, између саме деце и рођака ).
Васпитање и породица су у коралацији и једно без другог не могу.
Сви облици васпитања стичу се у породици.
У породичном васпитању најважнији су следећи чиниоци:
а) Емоционалност и топлина васпитних утицаја чему доприносе крвна веза и родитељска љубав;
б) Стално васпитно деловање родитеља и других чланова породице, васпитање је саставни део свакодневног живота и није издвојено у посебну делатност;
в) Укључњност деце у свакодневну породичну атмосферу и живот уопште.
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET