Porodica i moralno vaspitanje | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Porodica i moralno vaspitanje". Rad ima 15 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.

Uvod
Porodica je specifična društvena grupa nastala u toku istorijskog razvitka ljudskog društva. Život u porodici i vaspitni uticaj koji se u njoj vrši doprinosi socijalizaciji mladih članova porodice. Porodica može izvršiti veliki vaspitni uticaj u pravcu povezivanja njenih članova i društva u društvenim zbivanjima. Prvo socijalno i životno okruženje u kome se dete nalazi jeste porodica.U tom malom kolektivu dete stiče prva iskustva o ljudima, o njihovim međusobnim odnosima, o životu i njegovim problemima. Dete tu stiče i osnovne utiske o samom sebi, o svojoj ličnoj vrednosti, o svom položaju u ljudskoj zajednici. Prva iskustva ujedno su i najvažnija.
Osnovne funkcije porodice su: reproduktivna, ekonomska, vaspitna i funkcija porodice u opganizaciji slobodnog vremena dece.Vaspitna funkcija je najvažnija funkcija porodice utoliko pre što kompletna atmosfera utiče na razvoj deteta. Ako dete živi u porodici u kojoj se čitaju knjige, gledaju filmovi, slikovnice, čitaju bajke i basne, ako žive u kući gde se kulturno živi, formiraće se u kulturnog čoveka. Važna je i uloga porodice u organizovanju slobodnog vremena, pa je jako važno što bolje iskoristiti to vreme kako bi bile zadovoljene najrazličitije potrebe, uključujući i obrazovne. Porodica je nezamenljiv činilac u formiranju ličnosti deteta. Tri su razloga za ovu tvrdnju:
- najuspešnije prenosi kulturno i drištveno-istorijsko iskustvo jednog naroda na mlađe,
- ona najbitnije utiče na emocionalno formiranje, obogaćivanje i efektivnu stabilnost deteta,
- dete u porodici stiče dragocena iskustva o odnosima među ljudima.
“Porodica je za dete svet u malom , a ujedno i svet pod olakšavajućim okolnostima . U toj sredini čovek uvek nalazi pomoć i zaštitu. Tu se od deteta još ne zahteva da samostalno snosi sve životne teškoće i da se samo brine za svoj opstanak . Uz stalnu podršku i zaštitu detetu se u porodici pruža mogućnost da se uvežbava za samostalni život. Porodica je za dete prva i najvažnija škola. Znanje koje se stiče u javnim školama uvek se može naknadno steći.” ( Nagulić, 1998: 180 )
Dete je po rođenju biološko biće i ono se kroz razne kontakte sa roditeljima i drugim osobama socijalizuje i postaje društveno biće . Pravilnim vaspitanjem u porodici ono usvaja određene oblasti kulturnog i moralnog ponašanja , razvija karakterne osobine.
Moralno vaspitanje je jedan od najsloženijih procesa svestranog razvoja ličnosti . Kao što u ostalom emotivni i kognitivni razvoj počinje u porodici tako je i sa moralnim vaspitanjem . Stoga porodica i roditelji imaju skoro isključivi uticaj na razvoj moralnog karaktera koji se formira od najranijeg detinjstva.
Moralno vaspitanje u porodici je izuzetno složen, dug i veoma bitan proces formiranja moralne ličnosti. To je u isto vreme i stalna borba da pobeđuju dobrota, humanizam i lepota nad onim što se u čoveku i u društvu javlja kao zlo, prljavo i neljudsko. Moralno vaspitanje u porodici se ostvaruje na taj način što deca svesno ili nesvesno uče određeno ponašanje i kulturne i moralne obrasce. Ti obrasci,ponašanje i odnos dece prema drugima formira se od krajnje pozitivnog (humanizam) do krajnje negativnog (egoizam). Utom sklopu dete stiče osobine: društvenost, odgovornost, poštenje...
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET