Polazište programa B | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Polazište programa B ". Rad ima 8 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.

ПОЛАЗИШТА ПРОГРАМА МОДЕЛА Б
Предшколско васпитање (Основе програма предшколског васпитања и образовања деце узраста од три до седам година, Министарство просвете РС, Просветни преглед, Београд 2006, str. 84) је формативни процес којим се на узрастима од рођења детета, до његовог поласка у школу, буде и актуализују његови психофизички потенцијали, подстичу и усмеравају позитивне тенденције које се испоље у развоју, задовољавају дечје потребе као сталан извор развојних могућности и стварају услови за што боље и успешније изражавање и коришћење ових могућности за постизање све виших нивоа у способностима, проширивање и усавршавање искуства, изграђивање вољно-карактерних особина и ставова, оплемењивање емоција и мењање понашања детета, односно, оформљивање и развијање свих позитивних својстава његове личности.
Образовање (Isto, str. 84) је сегмент васпитног процеса којим се подстичу и усмеравају све врсте дечјих сазнајних активности којима се стиче, усавршава, уобличава и проширује искуство деце и преносе им се одабрана сазнања која је човечанство током свога развоја прикупило и структуирало у областима науке, технике, рада, производње, уметности и друштвених односа. Њиме се задовољава основна дечја потреба за интеракцију и успешно укључивање у своју околину, што је условљено изграђивањем, увежбавањем и унапређивањем одговарајућих вештина и физичких, сазнајних, афективних и социјалних способности потребних за сналажење и деловање у њој.
Крајња сврха овако схваћеног васпитања и образовања је оптималан и хармоничан развој психичких, духовних и физичких својстава и снага личности и њено оспособљавање да проживи осмишљен, садржајан, конструктиван и плодотворан људски живот ради постизања личне среће и остваривања себе као личности у одређеном социо-културном контексту. Она је у складу са општим хуманистичким и демократским тежњама у нашем друштву, као и специфичностима развоја и учења у раним периодима живота, тежећи да у што већем обиму и што квалитетније искористи актуелне могућности детета, као и да га припреми за даље васпитање и образовање и укључивање у живот и рад друштвене заједнице као њеног пуноправног члана. У остваривању наведене тежње се ангажују сви друштвени фактори (породица, установе за децу, културне и просветне институције, удружења грађана и др.) од којих сваки има своје специфичне задатке уклопљене у целину друштвено-организованог предшколског васпитања и образовања.
Предшколско васпитање и образовање треба посматрати као део ширег процеса васпитања иобразовања намењеног свим узрастима, у оквиру свих мера које се предузимају запобољшање живота и рада у породици, локалној друштвеној средини и читавој друштвенојзаједници, а које подразумевају и уважавање основних права све деце на васпитање иобразовање, здравствену заштиту и социјалну равноправност, заснованих на принципимаКонвенције о правима детета Организације УН.
Сматра се да човечанство дугује детету најбоље што може да му пружи у остваривањуњегових права. Оно, пре свега, има права да расте у атмосфери наклоности, моралне иматеријалне сигурности, право на сопствено детињство са свим особеностима којима серазликује од света одраслих (без њиховог супротстављања, већ посматрајући их уконтинуитету), као и право на развој особених квалитета сопствене личности у оквирима којеобезбеђује друштво, што није у нескладу са задовољавањем потребе детета да се усмерава усвом развоју.
На предшколско васпитање и образовање се на тај начин гледа као на делатност којом се упородичним и ванпородичним условима обезбеђује подржавање и потпомагање нормалногодвијања процеса квантитативних и квалитативних промена које значе развој, подстицањаонога што у личности детета постоји као најбоља могућност, а није му природом дато, или дотада изграђено и уобличено, уз обезбеђивање и наглашавање оних срединских аспеката којиће најбоље погодовати његовом развоју и учењу. Његове основне функције су(Isto, str. 85–87):
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET