Pojam i karakteristike dece sa oštećenjem mentalnih funkcija | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Pojam i karakteristike dece sa oštećenjem mentalnih funkcija". Rad ima 12 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.

Sadržaj
Uvod 2
1. Pojam oštećenja mentalnih funkcija 3
2. Opšte karakteristike funkcionisanja kod mentalne retardacije 6
3. Obrazovanje dece sa oštećenjem mentalnih funkcija 8
Zaključak 12
Literatura 13
Uvod
Tema mog rada jesu pojam i karakteristike dece sa oštećenjem mentalnih funkcija odnosno „mentalna retardacija“. Ova tema me privlači zbog interesantnosti u proučavanju mentalno retardiranih osoba. Svaka ličnost predstavlja zaseban svet. Svaki taj svet ima svoj početak, razvoj i kraj, pa tako i ličnost, tj.psiha mentalno retardiranih osoba. Gotovo svakodnevno možemo sresti nekoga ko pripada toj grupaciji. Upravo tčinjenica me je privukla da bolje prostudiram ovu grupu ljudi da pokušam, barem delimično odgonetnuti njihovi psihu.
Međutim, ono što me je posebno zainteresovalo jeste mentalna retardacija kod d ece, pa ću se u svom radu posebno osvrnuti na ovu kategoriju mentalno retardiranih lica. 
Karakteristika mentalno retardiranih lica jeste da se oni razvijaju samo do određenog stadija. Određenu mentalno retardiranu osobu možemo poistov etiti sa nekom drugom, dosta mlađom, normalnom osobom. Npr: osoba koja prema po svojoj zaostalosti spada u idiote dobi do 30 godina može se poistovetiti sa normalnim detetom od 2 godine...
Mentalna retardacija može nastati zbog raličitih razloga: porodičnih, genetskih, poremećaja razvoja centralnog nervnog sistema, oštećenja centralnog nervnog sistema, ekstremne zapuštenosti deteta, nedostatka stimulacije za razvoj itd. Veoma je važno znati da mentalna retardacija nije bolest, to je stanje hypofunkcije ili nerazvijenosti CNS-a. To znači da se mentalna retardacija ne može lečiti i izlečiti poput nekih bolesti, može se samo stimulisati razvoj deteta. Uz teškoće u ponašanju, mentalno retardirana deca često boluju i od psihičkih bolesti. Razna epidemiološka istraživanja pokazuju da teškoće u ponašanju i psihičke bolesti nataju čak u 30 do 60% slučajeva dece sa mentalnom retardacijom. Deca sa težim hendikepom obolevaju češće nego ona sa lakšim hendikepom. Prepoznavanje simptoma psihičke bolesti i dijagnostika, kao i tretman, traže specijalno psihijatrijsko znanje.
Pojam oštećenja mentalnih funkcija
Intelektualna ometenost je prema MKB-10 klasifikaciji svrstana u dijagnostičku kategoriju F 70, te je obzirom na koeficijent inteligencije, razvrstana u sledeće kategorije:
F 70 Laka DZ IQ 50-69
F 71 Umerena DZ IQ 35-49
F 72 Teža DZ IQ 20-34
F73 Teška, duboka DZ IQ ispod 20
Opšte gledano, intelektualni deficit uzrokuje nekoordinaciju psihičkih funkcija, remeti mogućnost sagledavanja celine, logičko povezivanje činjenica, uzroka, toka i posledica situacija i događaja. Događaji se uglavnom, posmatraju parcijalno, a doživljaji se pogrešno tumače.
Od nekih zajedničkih, opštih crta ličnosti prisutni su impulsivnost, niska frustraciona tolerancija, manja ili veća agresivnost, pasivna zavisnost, slaba kontrola nagona, sugestibilnost, lakovernost. Zbog nedostatka intelektualne obrade, izostaje intelektualna inhibicija nagonskog i afektivnog ponašanja.
Jasno je da neka deca nisu u stanju da učestvuju u simbiotičkom jedinstvu, ili da u punoj meri iskoriste podsticajnu sredinu. Ometenost nužno dovodi do smanjenja socijalne pokretljivosti, distanciranja od socijalne sredine, što rezultira otežanim stvaranjem određene slike o sebi, koja je preopterećena svešću o samom hendikepu. Deca ometena u razvoju, retko su u prilici da se menjaju kroz identifikaciju sa vršnjacima, jer izostaje igra sa vršnjacima. I što je stepen ometenosti dublji, to su mogućnosti za učenjem i prilagođavanjem skromnije, a perspektiva takvog deteta neizvesnija. Teža MZ dopušta usvajanje najjednostavnijeg govora-reči, kao i što se mogu istrenirati za najprostije radnje i zadatke, ali su telesna, motorna i senzorna oštećenja i ovde evidentna, i zahtevaju pomoć drugih. Umerena MZ se prema novijim defektološkim shvatanjima, može uspešno obrazovati i vaspitati, do granice koja nije provokativna i ponižavajuća. Mogu se naučiti osnovnim navikama i zadovoljenju elementarnih potreba, ali uz pomoć i prisustvo drugih.
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET