Životni put i pedagoške ideje Johana Fridriha Herbarta | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Životni put i pedagoške ideje Johana Fridriha Herbarta". Rad ima 14 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.

Садржај:
Увод 2
1. Живот и рад Јохана Ф. Хербарта 3
2. Дела Ј.Ф. Хербарта 5
3. Педагогија и педагошка схватања Ј. Ф. Хербарта 6
3.1. Циљ и процес васпитавања 7
3.1.1.Појам управљања (владања) 8
3.1.2. Теорија наставе 9
3.1.3. Морално васпитавање 10
4. Значај Хербартовог педагошког система 11
Закључак 13
Литература 14
Увод
Јохан Фридрих Хербарт је филозоф који је, поред богате филозофске мисли, опширно и плански развио своје педагошке мисли и изградио оригиналан педагошки систем. Код нас је доминирала Хербартова школа, крајем прошлог и почетком овог века, задржавши се чак и онда када је њен утицај у другим земљама опадао. То није ни мало случајно ако се зна да су бројни наши педагози, баш у том периоду, боравили на студијама у Немачкој, учили Хербартову педагогију и упознавали школску праксу по Хербартовом систему, те су те идеје доносили, обилато их пропагирали и примењивали. Сви ти педагози су завршавали радни и животни век у периоду првог светског рата и непосредно после њега. Што се поклапа са опадањем и престанком утицаја код нас овог великог педагога. Данас, се, у нашим школама, не осећа утицај Хербарта, али то не умањује историјску важност и значај његове педагошке мисли и практичног педагошког рада, као и утицаја који је та теорија имала.
Јохан Фридрих Хербарт је сматрао да педагогија може бити самостална наука ослањајући се на достигнућа психологије и педагогије. Такође, под утицајем Русоа, али са другачијим концептом од Канта је био Песталоци . Он уноси новину у моралном васпитању, које је несебично и заговара принцип природности у васпитању. Наиме, он заговара очигледност у учењу и важност посматрања и запажања света који окружује дете.
Савремени истраживачи Хербартове педагошке теорије сматрају да је она ,,револуционисале педагошко мишљење“ основном тезом да прво морамо имати теорију, концепцију, па онда праксу, тј. да пракса мора бити образложена нормативном теоријом. Будући да никада није постојала једна, него више различитих концепција васпитања, Хербарт је отворио проблем који је данас још више добио на актуелности - како да одлучимо коју ћемо концепцију васпитања прихватити. С обзиром на последице које тако различита схватања имају за појединца и друштво у целини, и данас као и пре пуна два века, тражимо одговор на ово суштинско питање.
1. Живот и рад Јохана Ф. Хербарта
Јохан Фридрих Хербарт (Johann Friedrich Herbart, 1776-1841), рођен је у Олденбургу, у породици правника. Под утицајем кућног учитеља Јулцена упознао је филозофију Лајбница и Волфа, као и логику, основе метафизике, морала и психологије. Још тада је Хербарт савладао класичне језике и литературу, учио математику, физику, географију и испољио наклоност према музици. У латинској школи је највише напредовао у филозофији, математици и физици.
Хербартов деда по оцу, Јохан Михаел, био је син ткача лана, али се по завршеним студијама теологије бавио педагогијом, да би на крају постао ректор латинске школе у Олденбургу и помоћник судије високог црквеног суда. Отац Томас Герхард био је правни саветник у Олденбургу, а мајка Луција Маргарета Шите ћерка олденбуршког лекара др Корнелијуса.
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET