Vaspitanje u prvobitnoj zajednici | seminarski diplomski
Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Vaspitanje u prvobitnoj zajednici". Rad ima 12 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.
INTERNACIONALNI UNIVERZITET U NOVOM PAZARU
DEPARTMAN ZA PEDAGOŠKO-PSIHOLOŠKE NAUKE
VASPITAČ DECE PREDŠKOLSKOG UZRASTA
SEMINRSKII RAD IZ OPŠTE PEDAGOGIJE
Tema:
VASPITANJE U PRVOBITNOJ ZAJEDNICI
Novi Pazar
Decembar 2009.
SADRŽAJ
Uvod....................................................................................................................................4
Osnovne karakteristike razvoja vaspitanja.............................................................5
Vaspitanje u prvobitnoj zajednici...........................................................6
Istorijski izvori nastanka i razvoja...........................................................7
Prvobitna zajednica..................................................................................................7
Ljudi u prvobitnoj zajednici..........................................................................8
Fizičko vaspitanje u prvobitnoj zajednici.................................................................9
Fizicko vaspitanje u prvobitnoj zajednici kroz rad i igru...........................9
Neorganizovano fizičko vaspitanje...........................................................9
Fizičko vaspitanje kroz igre.....................................................................10
Raslojavanje društva..............................................................................................11
Zaključak................................................................................................................11
Literatura...............................................................................................................12
,,Kad bi nas moglo odgajati neko više biće, onda bi se tek videlo šta može da bude od čoveka.“
(Immanuel Kant)
„Si fueris doctor vel fote pater puerorum,moribus et vita fias instructor eorum.“
Ako si učitelj dece,ili možda otac,budi im učitelj svojim vladanjem i životom.
( latinska izreka)
(Marcus A.Seneca)
Vaspitanje zahteva najveću marljivost koja će doneti najveću korist.
(Seneka-Rimski filozof)
„Obrazovanje se ne sastoji od toga koliko ste zapamtili ili koliko znate.
Sastoji se od toga koliko znate,a koliko ne.“
(Anatole France)
Uvod
Zajednica ili društvena grupa održava se stalnim samoobnavljanjem i da se ovo obnavljanje vrši vaspitavanjem njenih nezrelih članova. Dejstvujući na razne načine, slučajno i smišljeno, društvo preobražava još neupućena i naizgled strana bića u snažne zastupnike svojih vlastitih metoda i ideala. Vaspitanje je stoga proces negovanja, hranjenja i kultivisanja. Sve ove reči znače da vaspitanje podrazumeva brigu o uslovima rastenja. Takođe govorimo o othranjivanju, odgajivanju i podizanju – to su reči koje označavaju razliku u nivou koje vaspitanje teži da dostigne. Etimološki, reč vaspitanje (education) znači u stvari proces vođenja ili podizanja. Kada mislimo na rezultat procesa vaspitanja govorimo o vaspitanju kao aktivnosti koja oblikuje, formira, uobličava, tj. o uobličavanju u standardni oblik društvene delatnosti. U ovom radu govori se u opštim crtama načinom na koji društvena grupa podiže svoje nedozrele članove do svog društvenog oblika.
Pošto se od vaspitanja očekuje da preobrazi kvalitet iskustva vaspitanika da bi usvojio interese, ciljeve i postojeće ideje društvene grupe, problem vaspitanja očigledno nije samo u fizičkom formiranju. Stvari se u prostoru mogu fizički prenositi i premeštati, ali se verovanja i nade ne mogu fizički izdvojiti ili umetnuti. Kako ih onda možemo preneti na drugoga? Pošto ne postoji mogućnost neposrednog prenošenja zarazom, ili putem doslovnog cepljenja, naš je problem da otkrijemo način na koji mladi usvajaju gledišta starijih, ili kojim stariji čine da mlađi postanu njihovi istomišljenici.
...
CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET